ДАНАС ОБЕЛЕЖАВАМО СВЕТСКИ ДАН ЗАШТИТЕ ПРИРОДЕ Здрава планета за будуће генерације

Очување биљака и животиња којима прети изумирање је један од примарних фокуса овог дана, а акценат се ставља и на очување нетакнутих елемената природе као што су флора, фауна, енергетски ресурси, земљиште, вода и ваздух. Поред тога, Светски дан заштите природе нас све подсећа на задатак и обавезу да оставимо здраву планету за будуће генерације.

Колико год се свест о очувању животне средине унапредила у последњих неколико година, још увек је дуг пут до тога да предузете активности покажу своје резултате. Зато су организације попут Међународне уније за очување природе важне. У првој деценији свог постојања, организација се фокусирала на испитивање како људске активности утичу на природу, али и на то како индустријализација и њени трендови такође утичу на животну средину. Током 1960-их и 1970-их, највећи део рада Уније био је усмерен на заштиту биљних и животињсих врста и њихових станишта. Године 1964. основана је и Црвена листа угрожених врста, која је тренутно најсвеобухватнији светски извор података о ризику од глобалног изумирања врста. Након свих ових опсежних истраживања, Унија је током 2000-их, увела тзв.„решења заснована на природи“. 

То су акције које чувају природу, а истовремено се баве глобалним изазовима као што су климатске промене, безбедност хране и воде и смањење сиромаштва. Управо овакве организације и друштвено одговорне компаније су доказ да је очување природе и постизање развоје раст могуће уз испуњење климатских циљева.

Један од позитивних примера у нашој земљи долази од компаније НИС која континуирано пружа снажан допринос заштити животне средине и само у 2023. години у еколошке пројекте инвестирала је 801,8 милиона динара. Захваљујући улагањима у своју зелену агенду компанија НИС је у prеthodnoj години смањила директне емисије угљен-диоксида за 6 одсто. Важно је истаћи да је НИС од 2009. године у еколошке пројекте и пројекте којима се индиректно остварује позитиван утицај на заштиту животне средине укупно уложио више од 900 милиона евра. НИС је свој однос према заштити животне средине, као један од приоритета, уградио у компанијску визију и мисију, усвојене вредности и ХСЕ политику, што представља одраз стратешког приступа овом важном питању.

Мали кораци, велика дела

Како бисмо помогли да се очува природа и читава планета довољно је да сваки појединац учини мали корак, а сви кораци заједно допринеће реализацији великих дела. Рецимо, можемо се трудити да смањимо употребу пластике, која јесте јефтина и веома згодна за употребу, али угрожава природу јер није биоразградива.

Уместо тога, можемо да бирамо  производе направљене од разградивих и природних компоненти, попут папира, картона, производа од бамбуса, конопље, памука и сличних еколошки прихватљивих производа.

Технологија напредује изузетно брзо, па често при куповини новог уређаја не размишљамо где ће стари завршити. Већина произведеног е-отпада се неправилно одлаже, па је добра идеја да се пре трговине информишемо о месту и начину на који стари уређај можемо рециклирати и да потом то и учинимо.

Један од највећих ефеката климатских промена је смањење нивоа воде за пиће. Једноставни кораци као што је затварање славина када се вода не користи могу уштедети хиљаде и хиљаде литара воде годишње.

Основни циљеви НИС-а у области заштите животне средине усмерени су на поштовање свих прописа који се односе на ваздух, воду и земљиште, те на што мање генерисање, већи степен рециклаже и збрињавање насталог отпада. Уз то, ова енергетска  компанија је веома посвећена јачању своје енергетске ефикасности којом доприноси и смањењу утицаја на климатске промене, а у прилог овом трајном опредељењу говори и податак да је од 2012. до 2023. године остварила укупно повећање енергетске ефикасности за 33 одсто.

НИС је у последњих 10 година смањио емисије загађујућих материја у ваздух за чак 90 одсто. Пројекти из ове области реализовани су у свим сегментима пословања, а највише у Рафинерији нафте Панчево, која је постала први енергетски објекат у Србији који је добио интегрисану IPPC дозволу којом се потврђује да су сви производни процеси усклађени са највишим домаћим и европским еколошким стандардима.

И. Бакмаз