ЕВРОПА НА УДАРУ КАТАСТРОФА Ове три земље боре се са сушама, поплавама и несносним врућинама
Екстремни временски догађаји повезани са климатском кризом проузроковали су више од 765.000 смртних случајева широм света између 1993. и 2022. године.
Међу државама које трпе највеће људске и економске губитке због екстремних временских прилика су и три европске, показао је нови извештај.
Од 2006. године, Индекс климатског ризика организације "Germanwatch" показује како екстремни временски догађаји погађају државе широм света.
У издању за 2025. годину наводи се да су временске непогоде, директно повезане са климатском кризом, проузроковале више од 765.000 смртних случајева широм света између 1993. и 2022. Забележено је више од 9.400 екстремних временских догађаја, који су нанели економске губитке од скоро 4,2 билиона долара (4,02 билиона евра).
Које европске земље су најтеже погођене екстремним временским појавама?
Међу 10 држава најтеже погођених климатским променама су и три чланице Европске уније.
Италија
Током 30 година, које извештај обухвата, Италија је пета најтеже погођена земља на свету. Екстремни временски услови однели су око 38.000 живота, док су економски губици достигли 57,8 милијарди евра.
"Germanwatch" истиче да су 2003. и 2022. година биле посебно смртоносне због екстремних температура и последица суша, пожара, смањења пољопривредне производње, оштећења инфраструктуре и притиска на здравствени систем и енергетску мрежу.
Такође се помињу велике поплаве дуж реке По, које су нанеле велику штету 1994. и 2000. године.
Грчка
Грчка се налази на седмом месту по погођености климатским катастрофама, углавном због високог броја смртних случајева у односу на број становника. Између 1993. и 2022. године, страдало је 34.000 људи.
Екстремна врућина 2022. године, када су температуре у граду Фтиотида достигле 42,1°Ц, однела је више од 3.000 живота.
Шумски пожари, попут оних 1998, 2007. и 2022. године, редовно угрожавају егзистенцију људи и наносе огромне штете пољопривреди.
Укупни економски губици у Грчкој премашили су 6,7 милијарди евра у последњих 30 година.
Шпанија
Шпанија се такође високо котира по броју жртава временских непогода повезаних с климатским променама.
Према извештају, између 1993. и 2022. године, Шпанија је претрпела бројне топлотне таласе. Алармантно је било 2003. и 2022. године када је забележена висока стопа смртности због врућине, а настала је и значајна штета због суша и пожара.
Посебно се памте суша 1999. на југу Шпаније и јаке поплаве 2019. у југоисточним регијама, које су довеле до људских жртава и огромних губитака у пољопривреди, имовини и инфраструктури.
Током три деценије, Шпанија је забележила 27.000 смртних случајева и економске губитке од око 24 милијарде евра.
Топлотни талас из 2022. био је један од најгорих
"Изузетно упоран" топлотни талас је 2022. године погодио Италију, Грчку, Шпанију, Португал, Бугарску и друге делове Европе. Извештај наводи да је то био главни узрок смртности те године.
Европски климатски сервис Коперникус је саопштио да је те године забележено најтоплије лето Европи, док су просечне температуре на југозападу континента биле највише од 1950. године.
Овај топлотни талас изазвао је суше и шумске пожаре широм континента, при чему је Европска опсерваторија за суше изјавила да је то била најгора суша у последњих 500 година.
