DANAS OBELEŽAVAMO SVETSKI DAN ZAŠTITE PRIRODE Zdrava planeta za buduće generacije

Očuvanje biljaka i životinja kojima preti izumiranje je jedan od primarnih fokusa ovog dana, a akcenat se stavlja i na očuvanje netaknutih elemenata prirode kao što su flora, fauna, energetski resursi, zemljište, voda i vazduh. Pored toga, Svetski dan zaštite prirode nas sve podseća na zadatak i obavezu da ostavimo zdravu planetu za buduće generacije.

Koliko god se svest o očuvanju životne sredine unapredila u poslednjih nekoliko godina, još uvek je dug put do toga da preduzete aktivnosti pokažu svoje rezultate. Zato su organizacije poput Međunarodne unije za očuvanje prirode važne. U prvoj deceniji svog postojanja, organizacija se fokusirala na ispitivanje kako ljudske aktivnosti utiču na prirodu, ali i na to kako industrijalizacija i njeni trendovi takođe utiču na životnu sredinu. Tokom 1960-ih i 1970-ih, najveći deo rada Unije bio je usmeren na zaštitu biljnih i životinjsih vrsta i njihovih staništa. Godine 1964. osnovana je i Crvena lista ugroženih vrsta, koja je trenutno najsveobuhvatniji svetski izvor podataka o riziku od globalnog izumiranja vrsta. Nakon svih ovih opsežnih istraživanja, Unija je tokom 2000-ih, uvela tzv.„rešenja zasnovana na prirodi“. 

To su akcije koje čuvaju prirodu, a istovremeno se bave globalnim izazovima kao što su klimatske promene, bezbednost hrane i vode i smanjenje siromaštva. Upravo ovakve organizacije i društveno odgovorne kompanije su dokaz da je očuvanje prirode i postizanje razvoje rast moguće uz ispunjenje klimatskih ciljeva.

Jedan od pozitivnih primera u našoj zemlji dolazi od kompanije NIS koja kontinuirano pruža snažan doprinos zaštiti životne sredine i samo u 2023. godini u ekološke projekte investirala je 801,8 miliona dinara. Zahvaljujući ulaganjima u svoju zelenu agendu kompanija NIS je u prethodnoj godini smanjila direktne emisije ugljen-dioksida za 6 odsto. Važno je istaći da je NIS od 2009. godine u ekološke projekte i projekte kojima se indirektno ostvaruje pozitivan uticaj na zaštitu životne sredine ukupno uložio više od 900 miliona evra. NIS je svoj odnos prema zaštiti životne sredine, kao jedan od prioriteta, ugradio u kompanijsku viziju i misiju, usvojene vrednosti i HSE politiku, što predstavlja odraz strateškog pristupa ovom važnom pitanju.

Mali koraci, velika dela

Kako bismo pomogli da se očuva priroda i čitava planeta dovoljno je da svaki pojedinac učini mali korak, a svi koraci zajedno doprineće realizaciji velikih dela. Recimo, možemo se truditi da smanjimo upotrebu plastike, koja jeste jeftina i veoma zgodna za upotrebu, ali ugrožava prirodu jer nije biorazgradiva.

Umesto toga, možemo da biramo  proizvode napravljene od razgradivih i prirodnih komponenti, poput papira, kartona, proizvoda od bambusa, konoplje, pamuka i sličnih ekološki prihvatljivih proizvoda.

Tehnologija napreduje izuzetno brzo, pa često pri kupovini novog uređaja ne razmišljamo gde će stari završiti. Većina proizvedenog e-otpada se nepravilno odlaže, pa je dobra ideja da se pre trgovine informišemo o mestu i načinu na koji stari uređaj možemo reciklirati i da potom to i učinimo.

Jedan od najvećih efekata klimatskih promena je smanjenje nivoa vode za piće. Jednostavni koraci kao što je zatvaranje slavina kada se voda ne koristi mogu uštedeti hiljade i hiljade litara vode godišnje.

Osnovni ciljevi NIS-a u oblasti zaštite životne sredine usmereni su na poštovanje svih propisa koji se odnose na vazduh, vodu i zemljište, te na što manje generisanje, veći stepen reciklaže i zbrinjavanje nastalog otpada. Uz to, ova energetska  kompanija je veoma posvećena jačanju svoje energetske efikasnosti kojom doprinosi i smanjenju uticaja na klimatske promene, a u prilog ovom trajnom opredeljenju govori i podatak da je od 2012. do 2023. godine ostvarila ukupno povećanje energetske efikasnosti za 33 odsto.

NIS je u poslednjih 10 godina smanjio emisije zagađujućih materija u vazduh za čak 90 odsto. Projekti iz ove oblasti realizovani su u svim segmentima poslovanja, a najviše u Rafineriji nafte Pančevo, koja je postala prvi energetski objekat u Srbiji koji je dobio integrisanu IPPC dozvolu kojom se potvrđuje da su svi proizvodni procesi usklađeni sa najvišim domaćim i evropskim ekološkim standardima.

I. Bakmaz