ВРХУНСКА ЗДРАВА ХРАНА СТИЖЕ СА ЧЕНЕЈСКОГ САЛАША Кузмановићи на њиви и у десет пластеника беру органску блитву, празилук… (ФОТО)
Пољопривредно газдинство „Кузмановић” на Ченеју код Новог Сада већ десет година се бави повртарством у органској производњи.
Сеју и органску пшеницу, од које прави брашно и тестенину.
Кренули су прво у башти да сеју поврће за себе, а касније газдинство проширили на 0,8 хектара и сада имају 3,5 хектара на отвореном пољу и у десет пластеника. План им је да се не шире даље јер нема радне снаге, која је уједно и скупа, и представља велики издатак у целокупним трошковима органске производње. А без сезонских радника не би могли да задрже квалитет који имају. Сада имају две сезонске раднице и уз помоћ две ћерке брачни пар успева да одржава целокупну производњу.
- Прву класу поврћа продајемо на пијацама, у продавницама и маркетима у Новом Саду и Београду. Од друге класе правимо сок од парадајза, пелат, мешане салате, ловачку салату и киселу цвеклу, а трећа класа завршава као храна свињама и овцама. Некада у јулу и агвусту, када су купци на годишњем одмору, јављају се вишкови које прерађујемо и онда их можемо продавати током целе године. Нисмо условљени да поврће продајемо у бесцење или да га бацимо - каже за Дневник Сања Кузмановић.
- Сваке године нови циклус започињемо салатом, блитвом и купусњачама, а касније расађујемо парадајз, паприку, краставац, млади кромпир па редован кромпир, лук, грашак, боранију, празилук... Све у свему, тридесетак повртних врста сејемо.
Тренутно у пластеницима припремају нову сезону. Расађују борколи, карфиол, још мало па ће расађивати и краставце и тиквице. Посејали су и парадајз, плави патлиџан, тиквице... чији ће род убирати у јулу.
По речима Сање Кузмановић, органско поврће није одвише скупље у односу на конвенционалну производњу, некада је поврће са хемијом, посебно на почетку сезоне, скупље од оног без хемије.
Мало је органских семена
У Србији има свега неколико органских семена, па Кузмановићи купују конвенционална семена. Некад остављају и своја, али не сва, јер има семена која се баш морају купити.
- Купујемо конвенционална семена, али за њих морамо да добијемо потврду од семенске куће да нису третирана и да се налазе на сортној листи. То нам одобрава Министарство пољопривреде којем подносимо захтев пре сетве.
- Некада успевамо да покријемо трошкове, а некада не, зависи од повртне врсте. Али, ако треба више радне снаге, онда производња није исплатива, а тамо где се може радити машински, има зараде - истиче наша саговорница.
Она напомиње да се за органску производњу определила после рођења прве ћерке.
- Када је девојчица кренула да једе, запитала сам се чиме да је храним. И пошто смо имали башту, почела сам да сејем поврће. То је било време и када сам остала без посла и на прекретници да ли да се запослим или да останем на салашу, око кога смо имали оранице које нису третиране најмање 50 година. И тако смо почели. Били смо радознали да видимо да ли ћемо се снаћи у органској проиводњи и успели смо.
