VRHUNSKA ZDRAVA HRANA STIŽE SA ČENEJSKOG SALAŠA Kuzmanovići na njivi i u deset plastenika beru organsku blitvu, praziluk… (FOTO)
Poljoprivredno gazdinstvo „Kuzmanović” na Čeneju kod Novog Sada već deset godina se bavi povrtarstvom u organskoj proizvodnji.
Seju i organsku pšenicu, od koje pravi brašno i testeninu.
Krenuli su prvo u bašti da seju povrće za sebe, a kasnije gazdinstvo proširili na 0,8 hektara i sada imaju 3,5 hektara na otvorenom polju i u deset plastenika. Plan im je da se ne šire dalje jer nema radne snage, koja je ujedno i skupa, i predstavlja veliki izdatak u celokupnim troškovima organske proizvodnje. A bez sezonskih radnika ne bi mogli da zadrže kvalitet koji imaju. Sada imaju dve sezonske radnice i uz pomoć dve ćerke bračni par uspeva da održava celokupnu proizvodnju.
- Prvu klasu povrća prodajemo na pijacama, u prodavnicama i marketima u Novom Sadu i Beogradu. Od druge klase pravimo sok od paradajza, pelat, mešane salate, lovačku salatu i kiselu cveklu, a treća klasa završava kao hrana svinjama i ovcama. Nekada u julu i agvustu, kada su kupci na godišnjem odmoru, javljaju se viškovi koje prerađujemo i onda ih možemo prodavati tokom cele godine. Nismo uslovljeni da povrće prodajemo u bescenje ili da ga bacimo - kaže za Dnevnik Sanja Kuzmanović.
- Svake godine novi ciklus započinjemo salatom, blitvom i kupusnjačama, a kasnije rasađujemo paradajz, papriku, krastavac, mladi krompir pa redovan krompir, luk, grašak, boraniju, praziluk... Sve u svemu, tridesetak povrtnih vrsta sejemo.
Trenutno u plastenicima pripremaju novu sezonu. Rasađuju borkoli, karfiol, još malo pa će rasađivati i krastavce i tikvice. Posejali su i paradajz, plavi patlidžan, tikvice... čiji će rod ubirati u julu.
Po rečima Sanje Kuzmanović, organsko povrće nije odviše skuplje u odnosu na konvencionalnu proizvodnju, nekada je povrće sa hemijom, posebno na početku sezone, skuplje od onog bez hemije.
Malo je organskih semena
U Srbiji ima svega nekoliko organskih semena, pa Kuzmanovići kupuju konvencionalna semena. Nekad ostavljaju i svoja, ali ne sva, jer ima semena koja se baš moraju kupiti.
- Kupujemo konvencionalna semena, ali za njih moramo da dobijemo potvrdu od semenske kuće da nisu tretirana i da se nalaze na sortnoj listi. To nam odobrava Ministarstvo poljoprivrede kojem podnosimo zahtev pre setve.
- Nekada uspevamo da pokrijemo troškove, a nekada ne, zavisi od povrtne vrste. Ali, ako treba više radne snage, onda proizvodnja nije isplativa, a tamo gde se može raditi mašinski, ima zarade - ističe naša sagovornica.
Ona napominje da se za organsku proizvodnju opredelila posle rođenja prve ćerke.
- Kada je devojčica krenula da jede, zapitala sam se čime da je hranim. I pošto smo imali baštu, počela sam da sejem povrće. To je bilo vreme i kada sam ostala bez posla i na prekretnici da li da se zaposlim ili da ostanem na salašu, oko koga smo imali oranice koje nisu tretirane najmanje 50 godina. I tako smo počeli. Bili smo radoznali da vidimo da li ćemo se snaći u organskoj proivodnji i uspeli smo.
