ОРГАНСКА ПРОИЗВОДЊА У РЕЗЕРВАТУ ПРИРОДЕ „ЗАСАВИЦА” Магареће млеко лечи прехладу, ублажава астму, јача имунитет
Прелепа природа је оно што даје печат Специјалном резервату природе „Засавица”, али је ова својеврсна оаза позната и по музним магарцима.
Пашњаком резервата хода око 250 магараца, а управитељ заштићеног подручја Слободан Симић за „Дневник” каже да су с тим бројем највећа фарма у Европи, а друга у свету.
Почели су са узгојем још 2000. године, а Никола Нилић, чија је примарна делатност у оквиру службе природи у Засавици рад на фарми, каже да је 2008. године, када је он дошао, било тридесетак експериментално купљених старих магарица.
- На основу свих животиња развили смо угоститељство, односно овде се једе само оно што ми на органском пашњаку произведемо - додаје.
Направили су, каже, симбиозу заштите и управљања.
- Женке магарице све углавном остављамо, јер их и држимо највише због млека које је најздравије на свету. То су балкански магарци и њих већински имамо, но у процесу смо регистровања и друге расе, односно банатског магарца. Имамо све велике банатске мужјаке, а када се паре са женкама, добијају се релативно велика пулад, а ако повуку очеве гене, предњачиће банатски ДНК – каже Нилић, који је иначе по струци инжењер заштите животне средине.
Разлика између ове две врсте је у млеку и у величини. Наиме, балкански магарац достиже тежину 50 или 60 килограма, док у Банату живе и јединке које су дупло веће, и могу тежити чак 150 до 200 килограма. Оне дају много више млека.
Прича о лековитости таквог млека датира кроз историју, још од доба Египатске владавине, јер су познате приче да се Клеопатра купала у њему, не би ли њена кожа задржала еластичност и лепоту.
Римљани су магареће млеко доживљавали као луксузно пиће, стари Грци су у њему препознали одличан лек, док га је Хипократ, који се сматра оцем медицине, препоручивао за многе болести, нарочито за тровања.
- Људи га данас такође купују за прехладе, респираторне инфекције, астму, а познато је да је одлично за јачање имуног система, али и за коришћење после прележаних тежих болести, како би се организам брже опоравио.
Све што произведу они и продају.
- Иначе је литар млека 50 евра. Правимо и сир који је најскупљи на свету и килограм кошта 1.000 евра, а ми правимо мања паковања, односно 50 грама сира за 50 евра - прича наш саговорник.
Није за чуђење што је цифра тако стрмоглаво велика, с обзиром на то да је потребно 25 литара магарећег млека како би се направио килограм сира, а то се скупи за пет-шест дана. Поређења ради, једна магарица, током своје лактације, односно у току годину дана муже, може да да између 20 и 35 литара млека, истиче Никола.