ДНЕВНИК ИСТРАЖУЈЕ
СРБИ У КРЕДИТИМА ДО ГУШЕ, БАНКАМА ДУГУЈЕМО СКОРО 14 МИЛИЈАРДИ ЕВРА Једна врста позајмице убедљиво најтраженија
Дугови према банкама у Србији су на крају новембра износили 3.743,36 милијарди динара, што је 31,85 милијарди евра, износи се у кредитном извештају Удружења банака Србије и наводи да је укупан дуг банкама за 9,1 одсто већи него у новембру 2023. године.
Дуговање становништва је 1.617,54 милијарде динара, што значи да становништво Србије банкама дугује око 13,7 милијади евра. Правна лица су у новембру дуговала 2.046,26 милијарди динара, односно око 17,4 милијарде евра, а дуг предузетника је био 79,55 милиона динара, што износи око 0,7 милијарди евра.
На основу података из Кредитног извештаја УБС, показује се да су грађани најажурнији у отплати кредита, а да су се приликом одласка у банку најчешће одлучивали за задужење у кешу. Предузетници су, с друге стране, највише каснили у отплати кредита.
Тако је у новембру дуг становништва на име готовинских кредита био око 776,5 милијарди, односно 6,6 милијарди евра, а то су, уједно, и најскупља задужења, не рачунајући дозвољене и недозвољене минусе на картицама. На другом месту по висини су стамбени и кредити за адаптацију, који су на крају новембра износили 692,39 милијарду динара, то јест око 5,9 милијарди евра.
Учешће кашњења у дугу по основу банкарских кредита у новембру је износило 2,6 одсто, а највећа доцња забележена је код предузетника - 4,8 одсто, док је кашњење у отплати кредита код правних лица било 2,8 одсто. Становништво је најмање каснило у отплати јер је учешће доцње код грађана било 2,1 одсто. Подаци Кредитног извештаја УБС показују да су грађани у новембру забележили мању доцњу у отплати кредита него у октобру јар је тада доцња била 2,2 одсто, али и у односу на новембар 2023. године, када је проценат кашњења био 2,4 одсто.
На првом месту дуг за обвезнице
Јавни дуг Србије је у октобру износио 38,13 милијарди евра, а међу повериоцима су, на првом месту, били купци еврообвезница којима је Србија дуговала 10,31 милијарду евра, показују подаци Управе за дуг Министарства финансија.
Следе купци дугорочних динарских хартија од вредности којима се дуговало 7,32 милијарде, дуг пословним банкама на име кредита износио је 3,28 милијарди, а страним владама 3,04 милијарде евра. Дуговање кинеској Експорт-импорт банци износи 2,89 милијарди евра, а Међународном монетарном фонду 2,40 милијарди. Када је реч о валутној структури дуга, учешће јавног дуга у страној валути на крају октобра је износило 78,4 одсто, при чему је учешће дуга у еврима било 58,3 одсто, доларима 13,4 одсто, а у посебним правима вучења (СДР) - 6,3 одсто. Мало више од петине, односно 21,6 одсто дуга, било је у динарима.
Када је реч о текућим рачунима, на крају новембра било их је 9,22 милиона, а корисника текућих рачуна достигао је бројку од 6,05 милиона. На крају новембра у Србији је било 1,13 милиона кредитних картица, а корисника је било 918.700.
У протеклих 12 месеци број кредитних картица у доцњи мањи је за 14.409, учешће доцње у остатку дуга по стамбеним кредитима је 0,5 одсто, а просечан број кредита у коришћењу по предузетнику био је 1,7.
Д. Млађеновић
