НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ ДОНЕЛА НОВУ ОДЛУКУ! Шта се дешава са каматним стопама и кредитним олакшицама?

Одлучено је да се референтна каматна стопа задржи на нивоу од 5,75%, као и да се на непромењеним нивоима задрже каматне стопе на депозитне (4,5%) и кредитне олакшице (7,0%).

Саопштење НБС у целости:

"Приликом доношења овакве одлуке, Извршни одбор је истакао да је референтна каматна стопа од јуна смањена за укупно 75 базних поена и да се ефекти досадашњег ублажавања монетарне политике могу очекивати и у наредном периоду. Такође, Извршни одбор је нагласио да је, и поред повратка инфлације у границе циља и наставка њеног кретања у оквиру ових граница, неопходно наставити са спровођењем опрезне монетарне политике Народне банке Србије имајући у виду неизвесност у међународном окружењу, пре свега услед изражених геополитичких тензија и утицаја које оне могу имати на макроекономска кретања.

Опрезност монетарне политике је потребна и с обзиром на то да непредвидивост макроекономских дешавања у међународном окружењу може утицати на светске цене енергената и других примарних производа. Иако се светска цена сирове нафте стабилизовала од средине октобра, захваљујући пре свега очекиваној слабој тражњи за нафтом, добрим залихама и расту производње на америчком континенту, неизвесност у погледу њеног кретања у наредном периоду је и даље присутна.

Инфлација у Србији се налази у границама циља (3 ± 1,5%) и у октобру је благо убрзала у односу на септембар на 4,5%. На то је пре свега утицао раст цена поврћа, који је због суше био већи од очекиваног. Смањена понуда пољопривредних производа на домаћем тржишту услед суше током летњих месеци и даље упућује на опрезност монетарне политике, истакао је Извршни одбор.

Када је у питању базна инфлација, слично као у земљама региона, она је виша од укупне инфлације и у октобру је незнатно убрзала на 5,5%. У наредном периоду инфлација би требало да настави да се креће у границама циља, чему ће пре свега допринети и даље рестриктивни монетарни услови и нижа увозна инфлација. Очекује се да ће и базна инфлација успорити у наредном периоду и постепено се приближити укупној инфлацији.

Одлучујући о монетарној политици Извршни одбор је имао у виду и да показатељи реалног сектора настављају да бележе позитивна кретања. Према подацима Републичког завода за статистику, потврђена је прелиминарна процена раста бруто домаћег производа у трећем тромесечју од 3,1% међугодишње, тако да је раст од почетка године износио 4,0% међугодишње, при чему је индустријска производња у периоду јануар-октобар 2024. године већа у односу на исти период прошле године за 3,3%. Таквој динамици индустријске производње допринео је већи обим производње у секторима рударства и прерађивачке индустрије, док је у енергетском сектору производња била нижа због смањеног хидропотенцијала у условима суше.

Подстицај домаћој тражњи дали су реални раст зарада и смањење незапослености на 8,1% према Анкети о радној снази за треће тромесечје 2024, као и текући инвестициони циклус подржан приливима по основу страних директних инвестиција и капиталних издатака државе. Домаћој тражњи доприносе и повољнији услови финансирања захваљујући ублажавању монетарне политике Народне банке Србије и Европске централне банке и по том основу убрзање кредитне активности на 7,2% међугодишње у октобру. Повољнији услови финансирања резултат су и ниже премије ризика земље услед повећања кредитног рејтинга Србије на ниво инвестиционог ранга од стране рејтинг агенције Стандард&Поор’с, што ће се одразити на даљи раст расположивог дохотка за инвестиције и потрошњу, а тиме и на привредни раст.

С друге стране, опоравак тражње наших водећих трговинских партнера, још увек је спор, с тим да се постепено убрзање очекује у наредном периоду, што ће, заједно са реализацијом инвестиција планираних програмом „Скок у будућност – Србија Експо 2027” и осталих инфраструктурних пројеката, допринети убрзању раста економске активности са очекиваних 3,8% у овој години на распон 4–5% у наредне две године.

Извршни одбор Народне банке Србије ће наставити да прати и анализира трендове на домаћем и међународном тржишту и да одлуке о будућој монетарној политици доноси од састанка до састанка у зависности од података који буду пристизали, изгледа у кретању инфлације и њених кључних фактора, као и процене ефеката донетих мера монетарне политике. Истовремено, приликом доношења одлука Извршни одбор ће водити рачуна да се обезбеди очување финансијске стабилности и повољних изгледа привредног раста.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 10. јануара 2025. године", закључује се у саопштењу.