DNEVNIK ISTRAŽUJE
SRBI U KREDITIMA DO GUŠE, BANKAMA DUGUJEMO SKORO 14 MILIJARDI EVRA Jedna vrsta pozajmice ubedljivo najtraženija
Dugovi prema bankama u Srbiji su na kraju novembra iznosili 3.743,36 milijardi dinara, što je 31,85 milijardi evra, iznosi se u kreditnom izveštaju Udruženja banaka Srbije i navodi da je ukupan dug bankama za 9,1 odsto veći nego u novembru 2023. godine.
Dugovanje stanovništva je 1.617,54 milijarde dinara, što znači da stanovništvo Srbije bankama duguje oko 13,7 milijadi evra. Pravna lica su u novembru dugovala 2.046,26 milijardi dinara, odnosno oko 17,4 milijarde evra, a dug preduzetnika je bio 79,55 miliona dinara, što iznosi oko 0,7 milijardi evra.
Na osnovu podataka iz Kreditnog izveštaja UBS, pokazuje se da su građani najažurniji u otplati kredita, a da su se prilikom odlaska u banku najčešće odlučivali za zaduženje u kešu. Preduzetnici su, s druge strane, najviše kasnili u otplati kredita.
Tako je u novembru dug stanovništva na ime gotovinskih kredita bio oko 776,5 milijardi, odnosno 6,6 milijardi evra, a to su, ujedno, i najskuplja zaduženja, ne računajući dozvoljene i nedozvoljene minuse na karticama. Na drugom mestu po visini su stambeni i krediti za adaptaciju, koji su na kraju novembra iznosili 692,39 milijardu dinara, to jest oko 5,9 milijardi evra.
Učešće kašnjenja u dugu po osnovu bankarskih kredita u novembru je iznosilo 2,6 odsto, a najveća docnja zabeležena je kod preduzetnika - 4,8 odsto, dok je kašnjenje u otplati kredita kod pravnih lica bilo 2,8 odsto. Stanovništvo je najmanje kasnilo u otplati jer je učešće docnje kod građana bilo 2,1 odsto. Podaci Kreditnog izveštaja UBS pokazuju da su građani u novembru zabeležili manju docnju u otplati kredita nego u oktobru jar je tada docnja bila 2,2 odsto, ali i u odnosu na novembar 2023. godine, kada je procenat kašnjenja bio 2,4 odsto.
Na prvom mestu dug za obveznice
Javni dug Srbije je u oktobru iznosio 38,13 milijardi evra, a među poveriocima su, na prvom mestu, bili kupci evroobveznica kojima je Srbija dugovala 10,31 milijardu evra, pokazuju podaci Uprave za dug Ministarstva finansija.
Slede kupci dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti kojima se dugovalo 7,32 milijarde, dug poslovnim bankama na ime kredita iznosio je 3,28 milijardi, a stranim vladama 3,04 milijarde evra. Dugovanje kineskoj Eksport-import banci iznosi 2,89 milijardi evra, a Međunarodnom monetarnom fondu 2,40 milijardi. Kada je reč o valutnoj strukturi duga, učešće javnog duga u stranoj valuti na kraju oktobra je iznosilo 78,4 odsto, pri čemu je učešće duga u evrima bilo 58,3 odsto, dolarima 13,4 odsto, a u posebnim pravima vučenja (SDR) - 6,3 odsto. Malo više od petine, odnosno 21,6 odsto duga, bilo je u dinarima.
Kada je reč o tekućim računima, na kraju novembra bilo ih je 9,22 miliona, a korisnika tekućih računa dostigao je brojku od 6,05 miliona. Na kraju novembra u Srbiji je bilo 1,13 miliona kreditnih kartica, a korisnika je bilo 918.700.
U proteklih 12 meseci broj kreditnih kartica u docnji manji je za 14.409, učešće docnje u ostatku duga po stambenim kreditima je 0,5 odsto, a prosečan broj kredita u korišćenju po preduzetniku bio je 1,7.
D. Mlađenović
