ШТА СТОЈИ ИЗА ВИСОКИХ ЦЕНА У СРБИЈИ? Слаба конкуренција оставља потрошаче на милост и немилост трговцима ДА ЛИ ЋЕ НОВИ ЗАКОН НЕШТО ДА ПРОМЕНИ?
Ценa робе коју потрошачи плаћају састоји се из низа ставки - набавна цена, транспортни трошкови, дажбине, маржа, понуда и тражња... и кад се то све стави на папир, она се формира.
Треба рећи да се цене на нашем тржишту формирају слободно, а да је на основу Закона о ценама цена новчана вредност за јединицу производа, односно услуге која је образована у складу са условима тржишта, а да се ценом сматра и тарифа и накнада.
Такође, указује се и да привредна друштва, предузећа, друга правна лица и предузетници образују цене производа и услуга слободно према условима тржишта, осим за производе и услуге за које је посебним прописом утврђен другачији начин образовања цена.
Прилагођавање Лидла
Говорећи о ценама у великим трговинским ланцима у Србији, Милан Беслаћ је рекао да је дисконтни ланац Лидл дошао у Србију с ниским ценама, али је, када је видео да нема конкуренцију, подигао цене на ниво осталих маркета.
- Лидл је дошао с ниским ценама, али када је увидео да нема конкуренцију, подигнао је цене као Меркатор и остали ланци - рекао је Беслаћ.
Дакле, много тога је у цени производа који потрошачи плаћају када пазаре у радњама, ту је и ситуација на тржишту, односно цене у великој мери зависе од конкуренције на њему. Што је конкуренција већа, цене су мање и обрнуто.
Економиста Милан Беслаћ указује да увођење Закона о формирању цена може да регулише цене у Србији у одређеном временском периоду, али не дугорочно.
- Доношење закона којим се дефинише начин формирања цена у тржишној привреди не може да буде дугорочног карактера - рекао је Беслаћ. - То сасвим сигурно може да се догоди у краткорочном временском периоду, али тржишна привреда не трпи никаква ограничења осим конкуренције.
По његовим речима, има много фактора од којих зависе цене на тржишту, а један од најважнијих је трговачка маржа.
- Маржа је јако важна када се говори о ценама, а када се каже да ће се маржа смањити, мора се рећи која ће бити смањена јер има више врста маржи од којих је најважнија она на пољопривредним производима - рекао је Беслаћ.
Делез: Добављачима 59 одсто, 10 одсто за плате
Како трговци виде ситуацију и где иду новци од цене једног производа у радњи показује пример Делеза.
Извршни одбор Делез Србија саопштио је недавно да разуме и дели незадовољство купаца због раста цена, али да треба да се зна да је та компанија последња карика у ланцу снабдевања храном и у том смислу има ограничену могућност да утиче на цене. Како се прецизира, 94 одсто просечне малопродајне цене Делез исплаћује другима и то 59 одсто добављачима за робу коју од њих купује, 14 одсто држави за порез на додату вредност (ПДВ), 10 одсто запосленима за зараде и 11 одсто за накнаду свих осталих трошкова.
По речима правне саветнице у Удружењу за заштиту потрошача Војводине Горане Средановић, висину трговачке марже одређује предузеће/трговац, а да су, на основу података којима Удружење располаже, марже у трговинским ланцима у Србији од 30 до 35 одсто.
- Марже не могу да се ограниче јер не постоје законски мехамизми за то, а Закон о заштити потрошача не регулише питање трговачке марже - каже Горана Средановић. - Да су оне, свакако, високе то је видљиво кад се погледају цене у радњама. На цену производа знатно утичу понуда и потражње, а конкуренција има кључну улогу и најбољи је регулатор цена на тржишту.
