ŠTA STOJI IZA VISOKIH CENA U SRBIJI? Slaba konkurencija ostavlja potrošače na milost i nemilost trgovcima DA LI ĆE NOVI ZAKON NEŠTO DA PROMENI?
Cena robe koju potrošači plaćaju sastoji se iz niza stavki - nabavna cena, transportni troškovi, dažbine, marža, ponuda i tražnja... i kad se to sve stavi na papir, ona se formira.
Treba reći da se cene na našem tržištu formiraju slobodno, a da je na osnovu Zakona o cenama cena novčana vrednost za jedinicu proizvoda, odnosno usluge koja je obrazovana u skladu sa uslovima tržišta, a da se cenom smatra i tarifa i naknada.
Takođe, ukazuje se i da privredna društva, preduzeća, druga pravna lica i preduzetnici obrazuju cene proizvoda i usluga slobodno prema uslovima tržišta, osim za proizvode i usluge za koje je posebnim propisom utvrđen drugačiji način obrazovanja cena.
Prilagođavanje Lidla
Govoreći o cenama u velikim trgovinskim lancima u Srbiji, Milan Beslać je rekao da je diskontni lanac Lidl došao u Srbiju s niskim cenama, ali je, kada je video da nema konkurenciju, podigao cene na nivo ostalih marketa.
- Lidl je došao s niskim cenama, ali kada je uvideo da nema konkurenciju, podignao je cene kao Merkator i ostali lanci - rekao je Beslać.
Dakle, mnogo toga je u ceni proizvoda koji potrošači plaćaju kada pazare u radnjama, tu je i situacija na tržištu, odnosno cene u velikoj meri zavise od konkurencije na njemu. Što je konkurencija veća, cene su manje i obrnuto.
Ekonomista Milan Beslać ukazuje da uvođenje Zakona o formiranju cena može da reguliše cene u Srbiji u određenom vremenskom periodu, ali ne dugoročno.
- Donošenje zakona kojim se definiše način formiranja cena u tržišnoj privredi ne može da bude dugoročnog karaktera - rekao je Beslać. - To sasvim sigurno može da se dogodi u kratkoročnom vremenskom periodu, ali tržišna privreda ne trpi nikakva ograničenja osim konkurencije.
Po njegovim rečima, ima mnogo faktora od kojih zavise cene na tržištu, a jedan od najvažnijih je trgovačka marža.
- Marža je jako važna kada se govori o cenama, a kada se kaže da će se marža smanjiti, mora se reći koja će biti smanjena jer ima više vrsta marži od kojih je najvažnija ona na poljoprivrednim proizvodima - rekao je Beslać.
Delez: Dobavljačima 59 odsto, 10 odsto za plate
Kako trgovci vide situaciju i gde idu novci od cene jednog proizvoda u radnji pokazuje primer Deleza.
Izvršni odbor Delez Srbija saopštio je nedavno da razume i deli nezadovoljstvo kupaca zbog rasta cena, ali da treba da se zna da je ta kompanija poslednja karika u lancu snabdevanja hranom i u tom smislu ima ograničenu mogućnost da utiče na cene. Kako se precizira, 94 odsto prosečne maloprodajne cene Delez isplaćuje drugima i to 59 odsto dobavljačima za robu koju od njih kupuje, 14 odsto državi za porez na dodatu vrednost (PDV), 10 odsto zaposlenima za zarade i 11 odsto za naknadu svih ostalih troškova.
Po rečima pravne savetnice u Udruženju za zaštitu potrošača Vojvodine Gorane Sredanović, visinu trgovačke marže određuje preduzeće/trgovac, a da su, na osnovu podataka kojima Udruženje raspolaže, marže u trgovinskim lancima u Srbiji od 30 do 35 odsto.
- Marže ne mogu da se ograniče jer ne postoje zakonski mehamizmi za to, a Zakon o zaštiti potrošača ne reguliše pitanje trgovačke marže - kaže Gorana Sredanović. - Da su one, svakako, visoke to je vidljivo kad se pogledaju cene u radnjama. Na cenu proizvoda znatno utiču ponuda i potražnje, a konkurencija ima ključnu ulogu i najbolji je regulator cena na tržištu.
