РЕФЕРЕНТНА КАМАТНА СТОПА ПАДА, ШТА ЋЕ БИТИ С КРЕДИТИМА? Требало би да и банке оборе камате кад је своју оборила Народна банка ЗАСАД СЕ НИШТА НЕ ДЕШАВА

То значи да би и кредити у динарима и они индексирани у еврима за грађане требало да буду јефтинији, али знајући овдашње тржиште, питање је када ће се то десити.

Најновије смањење референтне каматне стопе од Народне банке Србије за 25 базних поена требало би,  према оцени уредника портала Каматица Душана Узелца, да обезбеди повољније кредите, јер чим падне каматна стопа, један од параметара банкарског система, то би требало да резултира јефтинијим новцем у оптицају. То би у неком тренутку требало да се пренесе и на грађане, али се, по мишљењу саговорника, онда суочавамо с проблемом у виду важне карактеристике ове индустрије, а то је њена лоша ценовна флексибилност.

− Када падне цена неког ресурса и стекну се услови да крајњи производ буде јефтинији, он не појефтини због тога што ми као купци тог производа, у овом случају задужења и кредита, не реагујемо адекватно, односно, немамо проблем и да нам продају скупље − рекао је Узелац. 

По њему, то објашњава и зашто се Народна банка Србије одважила да направи и предложи Нацрт закона о заштити корисника финансијских услуга, јер, како је навео, ми сами себе не штитимо адекватно како би требало. Према његовим речима, идеја доношења закона јесте да се ограниче нагли скокови цена кредита.

 − Прошле године је због раста еурибора рата кредита многима скочила драстично у врло кратком периоду. Управо је то сада ограничено и моћи ће да се прати колико коштају кредити − рекао је Душан Узелац. 

Као пример је навео да ако се утврди да је просечна пондерисана цена стамбених кредита 4,0 одсто, онда у периоду након тог извештаја кредит сме да поскупи за једну петину, значи, за још 20 одсто, и да у овом случају скочи на 4,8 одсто. 

− Међутим, не сме да скочи више, као што је био случај са растом еурибора, када је са 4,0 одсто скочио на 6,0 одсто, а рате кредита, рецимо, са 30.000 динара скочиле су за неколико хиљада. То је тај удар који је проблематичан − нагласио је саговорник. 

Навео је да раст еурибора ипак није угрозио редовну отплату кредита, али не зато што није проузроковао веће трошкове грађанима, него зато што су грађани били одговорни и одрекли се ко зна чега да би уредно подмирили своје обавезе према банкама. 

Говорећи о томе шта би грађани требало да знају у вези са узимањем и враћањем кредита, истакао је да, као прво, јефтин кредит не постоји, да се кредит узима онда када грађанин нема проблем да га отплати, а као универзалну поруку и савет навео је да је кредит исправно подићи за оно што ће трајати дуже од отплате кредита.

Е. Д.