И ми вино за Кину имамо! ИЗВОЗ У НАЈМНОГОЉУДНИЈУ ЗЕМЉУ планете више је од изазова
Док неки можда чекају да постепено смањивање царина за извоз вина у доскора неприкосновено најмногољуднију земљу света – Кину стигне до жељене нуле према Споразуму о слободној трговини Србије и Кине, па да се упусте у тај посао, они који су га раније започели немају притужбе на његов ток ни сада, док је оптерећен царинским таксама.
Не осврћући се на најчешће коментаре да Србија не може да подмири потребе Кине за вином, власници две винарије са Фрушке горе не одричу се тог бизниса, који у сваком погледу представља изазов.
Винарија „Фрушкогорски виногради” из Баноштора пласира своје производе у Кину, по речима власника Гордана Башића, од пре десетак година. По његовим мишљењу, продати неки производ на кинеском тржишту велики је изазов и на тако огромном пространству, уз одређени труд и мало среће, човек може да пронађе своје место.
– Често ми постављају питање: „Шта ви уопште тамо тражите?“ Ми пласирамо у Кину вина све три линије које производимо: „Фрушкаћ” као основну, „Квет” као премијум линију и „Три сунца” као супер премијум линију. Kада бисмо поредили, сигуран сам да боље пролазимо у Кини него на српском тржишту са истим винима – каже Гордан Башић.
Извоз годинама траје у континуитету, с изузетком осцилација за време коронавируса, напомиње.
– Заступљени смо у довољном броју ресторана, као и у винским шоповима. Кренули смо од Шангаја, који је био основна база, сад смо се мало спустили према мору. У туристичким подручјима више се конзумира вино и гледамо да идемо тамо – додаје.
Кинези раније вино као пиће нису познавали
С обзиром на бројне специфичности народа и државе, продор на кинеско тржиште није био једноставан и изискивао је доста труда.
– Да бисте неком продали вино, тај неко мора да га проба. То се из винограда, винарије или канцеларије не може постићи. Постоје сајмови које субвенционишу Привредна комора Србије и Развојна агенција Србије, који захтевају одређени лични трошак. Потребно је узети кофер у руке и ставити који динар у џеп и отићи у Кину. За успех у Кини потребно је прво да то хоћеш, да верујеш да ћеш успети и будеш упоран – истиче Башић.
Боравећи често у Кини, каже да се последњих 10-15 година ситуација драстично променила на винској сцени. По његовим речима, Кинези раније вино као пиће нису познавали. Пили су углавном високо алкохолна пића најчешће од пиринча.
Виртуелна продаја
Продајни центар у Сремским Карловцима, који је предвиђен летошњим Меморандумом о разумевању између Удружења „Бермет”, Асоцијације кинеских привредника у Републици Србији и две компаније – „Ningbo Xiangmiao Technology Co. Ltd.” из града Нингбо и предузећа АРОНИЈА ВИТА д.о.о. из Лазаревца, треба да унапреди пласман вина на кинеско тржиште.
– То је шанса пре свега да се она вина која су већ извезена у Кину боље продају. Тим продајним центром ће управљати Кинези, а радиће кинеска и наша радница. Све своје агенције, а имају их 11 у Србији, Кинези ће упутити на тај продајни центар – објашњава некадашњи потпредседник удружења задужен за међународну сарадњу Дражен Ђурђић.
Њима су, додаје, Сремски Карловци иначе врло значајни, а у том случају ће бити још значајнији.
– У продајном центру они ће моћи да пробају вино, одаберу, плате „вичетом” и оно ће им бити у кратком року или за онолико дана колико они буду желели достављено на кућну адресу. То је роба која је плаћена код нас, извезена и царински раскњижена. Свим туристима се нуди да купе вина применом нових технологија – каже.
Како се Кина отварала према свету, њени житељи су почели да упознају друге културе, навике и да се занимају за вина. Почели су и да их пију, испрва с пуно алкохола и на начин на који су навикли – на екс. С временом су научили да поштују обрасце винске културе и поштују вино као пиће.
Башић истиче да постоји озбиљно оптерећење цене вина док не стигне у Кину и да је пре коронавируса бродски контејнерски транспорт коштао симболично у односу на садашњи.
– Док не ступи на снагу међудржавни споразум који је потписан са Кином, који предвиђа одређен период релаксације, оптрећења су шездесетак одсто у старту на цену вина. Ми тргујемо са Кинезима по ценовнику који важи за извоз у било коју земљу. У односу на количину и потписани уговор мора доћи до корекције која је прихватљива за обе стране, трговачки посматрано. На полицама у Кини та вина не кошају свуда исто, али су можда 30-40 одсто скупља него у Србији – напомиње Башић.
