REFERENTNA KAMATNA STOPA PADA, ŠTA ĆE BITI S KREDITIMA? Trebalo bi da i banke obore kamate kad je svoju oborila Narodna banka ZASAD SE NIŠTA NE DEŠAVA

To znači da bi i krediti u dinarima i oni indeksirani u evrima za građane trebalo da budu jeftiniji, ali znajući ovdašnje tržište, pitanje je kada će se to desiti.

Najnovije smanjenje referentne kamatne stope od Narodne banke Srbije za 25 baznih poena trebalo bi,  prema oceni urednika portala Kamatica Dušana Uzelca, da obezbedi povoljnije kredite, jer čim padne kamatna stopa, jedan od parametara bankarskog sistema, to bi trebalo da rezultira jeftinijim novcem u opticaju. To bi u nekom trenutku trebalo da se prenese i na građane, ali se, po mišljenju sagovornika, onda suočavamo s problemom u vidu važne karakteristike ove industrije, a to je njena loša cenovna fleksibilnost.

− Kada padne cena nekog resursa i steknu se uslovi da krajnji proizvod bude jeftiniji, on ne pojeftini zbog toga što mi kao kupci tog proizvoda, u ovom slučaju zaduženja i kredita, ne reagujemo adekvatno, odnosno, nemamo problem i da nam prodaju skuplje − rekao je Uzelac. 

Po njemu, to objašnjava i zašto se Narodna banka Srbije odvažila da napravi i predloži Nacrt zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, jer, kako je naveo, mi sami sebe ne štitimo adekvatno kako bi trebalo. Prema njegovim rečima, ideja donošenja zakona jeste da se ograniče nagli skokovi cena kredita.

 − Prošle godine je zbog rasta euribora rata kredita mnogima skočila drastično u vrlo kratkom periodu. Upravo je to sada ograničeno i moći će da se prati koliko koštaju krediti − rekao je Dušan Uzelac. 

Kao primer je naveo da ako se utvrdi da je prosečna ponderisana cena stambenih kredita 4,0 odsto, onda u periodu nakon tog izveštaja kredit sme da poskupi za jednu petinu, znači, za još 20 odsto, i da u ovom slučaju skoči na 4,8 odsto. 

− Međutim, ne sme da skoči više, kao što je bio slučaj sa rastom euribora, kada je sa 4,0 odsto skočio na 6,0 odsto, a rate kredita, recimo, sa 30.000 dinara skočile su za nekoliko hiljada. To je taj udar koji je problematičan − naglasio je sagovornik. 

Naveo je da rast euribora ipak nije ugrozio redovnu otplatu kredita, ali ne zato što nije prouzrokovao veće troškove građanima, nego zato što su građani bili odgovorni i odrekli se ko zna čega da bi uredno podmirili svoje obaveze prema bankama. 

Govoreći o tome šta bi građani trebalo da znaju u vezi sa uzimanjem i vraćanjem kredita, istakao je da, kao prvo, jeftin kredit ne postoji, da se kredit uzima onda kada građanin nema problem da ga otplati, a kao univerzalnu poruku i savet naveo je da je kredit ispravno podići za ono što će trajati duže od otplate kredita.

E. D.