СВИ УЛАЖУ У ОДБРАНУ: Да ли је ”гавран” највећи српски адут и шта Наменска има да понуди у времену повећане ПОТРАЖЊЕ

Данас је Саудијска Арабија била домаћин прве фазе преговора о окончању рата, где су се састале делегације Русије и САД, а као други домаћин се помиње и наша земља. И док траје овај дипломатски "блицкриг", мало даље у комшилуку, одржава се и Сајам наоружања и војне опреме "IDEX 2025" у Абу Дабију. Србија има свој штанд, па се поставља питање шта има да понуди Европи и свету од наменске и одбрамбене индустрије?

Колико је производња оружја горућа тема говори то што су берзе почеле да трепере на ове вести. Инвеститори, наиме, очекују да ће Европска унија повећати инвестиције у војну индустрију, што је покренуло раст акција произвођача оружја широм Европе, а миланска је оборила рекорд у последњих 17 година.

Српска војна индустрија, показују цифре, све је јача, извоз је драстично порастао, а неки производи побрали су сву пажњу странаца. Анализирали смо шта је највећи адут наше војне индустрије.

За војне аналитичаре са којима је разговарао "Блиц Бизнис" нема дилеме - Србија има и те како оружја да понуди и Европи и свету.

- Српска одбрамбена индустрија већ годинама активно производи наоружање и војну опрему, пре свега муницију, и наша земља јесте део европског ланца испоруке. С обзиром на то да какве су тренутне геополитичке околности, очекује се да ће Европа повећати набавку тешког наоружања и војне опреме, што отвара потенцијалне прилике и за српску индустрију - каже за "Блиц Бизнис" Александар Радић, војни аналитичар.

Међутим, питање је колико ће српски произвођачи моћи у потпуности да искористе ове прилике, с обзиром на то да Србија није чланица НАТО-а, који има своја правила, производне капацитете и моделе финансирања.

- Ипак, постоји реалан простор за српску индустрију јер многе земље бившег Варшавског пакта још нису у потпуности прешле на западне стандарде наоружања. Док тај процес транзиције не буде завршен, потражња за муницијом и војним средствима совјетског порекла остаје присутна - истиче нам он.

Српска наменска индустрија у глобалној трци: Производња и прилике

И војни аналитичар Владе Радуловић истиче да српска наменска индустрија има значајну улогу у производњи војне опреме, посебно у сегменту копнених снага.

- Иако не производимо најсложеније системе попут хеликоптера и ПВО система, Србија може да понуди самоходне хаубице и другу опрему која је тражена на светском и европском тржишту. Пример за то су хаубица "НОРА" и оклопно возило "Милош", који су завршили на Кипру, чланици ЕУ, што потврђује да Србија може да се позиционира као релевантан играч у овом сектору - каже наш саговорник.

Посебно се раније истицала производња муниције, где „Први партизан“ из Ужица већ извози муницију малог калибра у земље чланице НАТО-а.

- У актуелном геополитичком контексту, када се тражи сваки метак и свака граната, расте интерес и за српску артиљеријску муницију, укључујући и калибар 155 мм. Оно што Србију издваја на глобалном тржишту јесте способност да производи муницију и опрему у оба стандарда – и у совјетским калибрима, који су још у употреби у неким земљама, и у западним, по НАТО стандардима. Ова флексибилност омогућава српској наменској индустрији да одговори на широк спектар потреба купаца - истиче Радуловић.

Поред тога, Србија се издваја и по односу цена-квалитет.

- Наши производи су квалитетнији од најјефтинијих на тржишту, али ценовно далеко конкурентнији од врхунских западних решења, што нас сврстава у повољну средину за многе купце. На крају, и поред одређених изазова и губитка позиција на појединим тржиштима, попут Блиског Истока и Северне Африке, Србија је успела да задржи присуство на неким традиционалним тржиштима бивше Југославије. Уколико се геополитичка ситуација у Европи настави компликовати, отварање нових производних линија и проширење капацитета биће додатна шанса за домаћу наменску индустрију - каже Радуловић за "Блиц Бизнис".

Шта је адут Србије у наоружању?

Као један од кључних производа српске одбрамбене индустрије истиче се артиљеријска ракета калибра 122 мм – систем развијен у Совјетском Савезу шездесетих година, који се и даље користи у Пољској, Хрватској и другим земљама региона.

- Иако ће дугорочно тржиште прећи на савремене системе попут ХИМАРС-а и јужнокорејских ракетних система, у наредним годинама постоји простор за склапање послова у нестандардним калибрима. Кључно питање биће колико ће домаћа индустрија искористити те приходе за улагање у нове технологије и модернизацију - каже нам Александар Радић.

У будућности, како српска одбрамбена индустрија бележи раст, кључни адути домаће производње зависе од сегмента тржишта и тренутне потражње. Према речима војног аналитичара Радуловића, тренутно је велика потражња за минобацачком муницијом, посебно калибра 120 мм, као и за артиљеријском муницијом калибра 155 мм.

„У шали сам недавно рекао да бих могао да продам милион упаљача за артиљеријске гранате овог тренутка. Потражња за муницијом, како за 155 мм, тако и за калибре 120 мм и 122 мм, изузетно је велика. Многе компаније већ су попуниле капацитете за ову и наредну годину,“ истиче Радуловић.

Раст извоза српске индустрије

Међу значајним извозним производима налазе се борбена возила „Милош“ и „Лазар“, која привлаче велику пажњу на међународним сајмовима наоружања. Поред њих, домаћа индустрија развија и унапређује ракетне системе различитих намена.

- Круна наше индустрије свакако је самоходна хаубица Нора калибра 155 мм, посебно њена најновија верзија – Нора НГ. Поред тога, изузетно је значајно што "Први партизан" из Ужица не може да произведе онолико муниције малог калибра колико тржиште тражи. Такође, предузеће "Милан Благојевић" из Лучана је једна од само три компаније у Европи које производе специјалне баруте, уз француски "Неxтер" и још једну чешку фирму. Освајањем производње тробазних барута, Лучани прате најновије светске стандарде - објашњава Радуловић.

Говорећи о извозу српске одбрамбене индустрије, Радуловић наглашава да се тренд раста наставља, али да постоји разлика између закључених и реализованих уговора.

- Често се спомињу цифре од милијарду или 1,2 милијарде евра закључених уговора, али је битно раздвојити то од реализованих послова, који се крећу у распону од 500 до 800 милиона евра. Разлика између уговореног и стварно испорученог може бити и до 70 одсто, па је важно прецизно сагледавати те податке - закључује Радуловић.

Радић с друге стране, наводи примере из региона која су важна као стратешка улагања која могу значајно унапредити индустрију.

- Мађарска, која до скоро није имала развијену војну индустрију, данас постаје озбиљан играч на тржишту. Њихов приступ је јасан – свака велика војна набавка долази уз пренос производње и технолошки развој. Слично је урадила и Пољска, која је набавку америчких Ф-16 искористила за развој сопствених капацитета, укључујући склапање хеликоптера H-60 Black Hawk. Ако Србија жели да остане конкурентна, биће неопходно да улаже у нове технологије, развија домаћу производњу и користи сваку прилику за индустријску сарадњу у склопу будућих војних набавки - додаје Радић.

Шеици на штанду Југоимпорта

Као што смо раније пренели, српски производи занимљиви су и на светској сцени. Шеик Мухамед бин Зајед Ал Нахјан председник Уједињених Арапских Емирата и главни командант Оружаних снага УАЕ посетио је изложбени простор "Југоимпорт-СДПР", као интегратора одбрамбене индустрије Србије, на 17. Међународном сајму наоружања и војне опреме "IDEX 2025" у Абу Дабију.

Председнику УАЕ представљен је развојни и производни програм Југоимпорт-СДПР и одбрамбене индустрије Србије. Том приликом, презентована су му најновија достигнућа у области војне технологије и истакнут је посебни значај у области сарадње на пољу одбрамбене индустрије.

Шеик Мухамед бин Зајед Ал Нахјан исказао је интересовање за српске дронове камиказе.

Штанд је посетио и принц престолонаследник шеик Халид бин Мухамед Ал Нахјан.

Србија на сајму у УАЕ

Петар Војновић, уредник портала TangoSix, који присуствује сајму, за "Блиц Бизнис је поделио утиске:

- Међународни сајам наоружања који се ове недеље одржава у Абу Дабију одсликава актуелну глобалну безбедносну ситуацију. Док сукоб у Украјини траје, истовремено се интензивирају позиви на мир, али и трендови убрзаног наоружавања и преузимања одговорности за сопствену одбрану – не само у Европи, већ и широм света. Ове године, сајам окупља готово све водеће светске компаније из области војне индустрије, што додатно потврђује његову важност и утицај. Јасно је да је трговина, производња и развој војне опреме у пуном замаху - каже нам Војновић.

Србија традиционално учествује на овом сајму, пре свега кроз компанију Југоимпорт-СДПР, државног трговца наоружањем и системског интегратора, који представља различите борбене системе и војне технологије произведене у Србији.

Овакви сајмови кључни су за успостављање и неговање пословних контаката, а либерална пословна клима у Уједињеним Арапским Емиратима омогућава присуство широког спектра учесника, без обзира на геополитичке односе.

- То Србији пружа додатну прилику да представи оно по чему је најпознатија – производњу муниције различитих калибара, као и широк спектар борбених система и војних возила. Посебна пажња посвећена је беспилотним летелицама, које су тренутно један од најтраженијих сегмената војне индустрије. Југоимпорт-СДПР је управо на овом сајму представио беспосадну лутајућу муницију – летелицу "Гавран", чије су перформансе, према доступним подацима, и до 20–30% боље у односу на већину глобално упоредивих решења. Ова летелица се развија у Србији и представља значајан технолошки искорак, са потенцијалом да се позиционира као озбиљан играч на међународном тржишту - прецизира Војновић.

С обзиром на тренутне глобалне трендове и повећану потражњу за наоружањем, произвођачи из Србије се налазе у повољној позицији да понуде своје производе државама које јачају сопствене одбрамбене капацитете, додаје наш саговорник.

- Несврстана позиција Србије у међународним односима додатно доприноси њеним могућностима на тржишту војне индустрије. Све што се може видети на овом сајму потврђује да је тренутак изузетно повољан за српске произвођаче наоружања и муниције, а њихов наступ у Абу Дабију показује да Србија и даље заузима значајно место у овој индустрији - наводи он.

Blic.rs