Живопис учвршћује нераскидиво пријатељство 

Осам деценија након што је самоуки руски сликар Владимир Зелински (1894-1943) први пут осликао храм у овом месту, стигли су фрескописци, руски уметници брачни пар Александар и Ирина Јесинки из Боровска надомак Москве, са мисијом да учврсте нераскидиве нити руско-српског пријатељства.  

Живопис у цркви у Руском Селу је пре нешто више од осам деценија урадио руски емигрант, белогардејац Владимир Зелински, који је са супругом Татјаном након октобарске револуције емигрирао и ту нашао уточиште. Зелински није био академски сликар, био је аматер, али по доласку у Краљевину Југославију сликање му је постало основно занимање.

Радове на обнови живописа у потпуности финансира руско друштво “Двоглави орао” из Москве. Након више од осам деценија живопис цркве је био у лошем стању, кров је прокишњавао, боје са којима је радио Зелински претварале су се у прах и просто исчезавале, па је било крајње време за рестаурацију.

До сарадње је дошло преко организација “Српски код” и “Наша Србија”, које имају добру сарадњу са руским удружењем “Двоглави орао” које се бави обновом споменика културе ван Русије. Протонамесник Слободан Дивљаков који службује у Руском Селу већ осам година, колико и траје обнова храма, каже да није могао ни замислити да ће се обнављати фрескопис пошто је реч о захтевном и скупом послу, али да се сарадња са руским уметницима може приписати чуду! Лане је Руско Село и цркву посетила делегација из Русије, када је изражена жеља да се храм обнови.

- За то је заслужан сам назив нашег места, али и чињеница да је нашу цркву осликао руски сликар Владимир Зелински, тако да је црква драгоцен спој српске и руске архитектуре, уметности и духовности – истиче протонамесник Дивљаков.    

Православни храм Успењу пресвете Богородице у центру Руског Села подигли су српски војници, добровољци Прве и Друге српске добровољачке дивизије из Првог светског рата, које су формиране у Одеси  1916. године, а смотру при формирању Прве српске добровољачке дивизије извршио је лично руски цар Николај Други Романов. Руски цар је тада благословио српске војнике, а  руски уметници Ирина и Александар Јесинки сматрају да тај благослов и данас траје, кроз нас, њихове синове и унуке, те да због тога у тој мисији. 

Александар је завршио ликовну академију, бавио се класичним сликарством и потом 15 година специјализовао црквено сликарство, што му је сада искључива преокупација. Његова супруга Ирина је дипломирани лингвиста, историчар уметности и теолог, па су тако Ирина и Александар у области црквеног живописа, готово јединствени и практично и у области теорије. Њима је током првог боравка у Руском Селу домаћин био Душан Беловић, а фрескописци из Русије носе веома лепе утиске, јер су их сви мештани лепо прихватили.   Темељ храму у Руском Селу ударен је 1934. године, градња је трајала годину дана, а сликар Владимир Зелински је живописом већ наредне године дао свој велики допринос овој цркви и месту које је за њега постало дом. Зелински је иначе осликао и православни храм Пресвете Богородице у јужнобанатском месту Путникову у општини Ковачица. 

- Пошто Зелински није био школован сликар, имао је свој приступ сликартсву, па је зато мој задатак тежи. Морам да осетим шта је сликао и хтео да поручи, а да је то својим радом не уништим. Важно је да сачувам његову аутентичност и успешно обновим фреске. Осетио сам пориве и намере Зелинског, да се у његовом срцу и раду осети туга и несрећа што је напустио otaybinu и што се никада више није враћао на родну груду – утисак је Александра Јесинског, којем је веома драго што он и супруга настављају оно што је њихов сународник Зелински уткао на северу Баната.

Његова супруга Ирина наглашава да су нам преци оставили нераскидиво пријатељство које се учвршћује и обновом живописа у православног храма у Руском Селу.      

Прва од три фазе обнове је завршена. Урађене су јужна и северна апсида и четворица јеванђелиста. Ирина и Александар поново долазе у јуну да наставе другу фазу рада на олтарском делу и балкону, а у завршној трећој фази живопис цркве ће бити потпуно обновљен.

М. Митровић