Вршачка кула постала изложбени простор градског музеја НЕМИ СВЕДОК БУРНЕ ИСТОРИЈЕ
Дуго су Вршачку кулу, један је од симбола града Вршца, становници памтили као утврђење без крова иако поносно стоји истакнута на грбу Града. Остаци замка се уздижу на висини од 399 метара, а како је за „Дневник” рекла кустос – историчар Ивана Ранимиров из Градског музеја Вршац, 2021. године урадили су реконструкцију крова, захваљујући Покрајинском секретаријату за културу. Тако су се створили услови да градски симбол постане амбијент, у ком ће се поносно представљати историја.
– Данас је то депанданс Градског музеја Вршац, у коме се налази стална поставка „Живот у утврђењу у средњовековном Банату“, а намеравамо да отворимо и део сталне историјске поставке, како бисмо приказали историју града од антике па све до револуције. Изложен је део археолошких експоната, који су иначе откривени на том локалитету, из више фаза ископавања. Ту се налазе и верна реплика куле, фототипско издање повеље, а треба обратити пажњу и на писане текстове – рекла је Ранимиров.
На локалитету су, каже, поред главне куле откривене и мање полукружне кулице, затим бунар, појило за стоку, а пронађена су и три гроба са породицама, те су археолози дошли до открића да су ту сахрањени граничари. А види се и огњиште. Закључак археолога је да се у њој водио и један обичан свакодневни живот. Они су открили и да је на другој етажи постојала трпезарија. Утврђење је најбоље очувана троспратна донжон кула, грађена од ломљеног камена и локалног гнајса у правоугаоној основи.
– Вршачку кулу овде повезујемо са угарским краљем Белом ИВ, а Бранковићи су дошли много касније. Након одласка Монгола, у пролеће 1242. године, угарски краљ Бела ИВ је, да би ојачао одбрамбени систем земље, започео масовну изградњу камених утврђења широм Угарске, нарочито у пограничним подручјима. Сматра се да је у деценијама које су следиле након монголске најезде подигнута и тврђава у Вршцу – истиче наша саговорница.
Утврђење се налази на Вршачким планинама, које се највећим делом простиру на територији Србије, односно Војводине. Оне заузимају површину од око 170 километара квадратних, а мањи, источни део се налази у Румунији. Туристички водич Љубомир Попов из Туристичке организације Вршац за „Дневник” појашњава да је пројектом, 2020. године уређено 15 пешачких стаза у дужини од око 60 километара, те сада њима могу да шетају и рекреативци. Једна од стаза води и до Вршачке куле, а награда за труд до њеног врха је осим панораме Града и део Баната на длану ком се, са те тачке, не назире крај. Ако бисмо речима описали оно што смо доживели, рекли бисмо – непроцењиво.
На 13 пунктова постављене су и мапе пешачких стаза, те посетиоци увек тачно могу знати на којој су локацији и у ком правцу да наставе свој пут, каже нам Попов.
– У плану нам је да поставимо још неколико мапа, уредимо још пешачких стаза и поставимо мобилијар, који подразумева клупе, канте и слично. А што се тиче планина, као Туристичка организација, уз вођење водича, може се организовати и шетња до Вршачке куле. Ту се посећује видиковац, на ком се налази капела Светог крста, а у близини је и црква Светог Теодора Вршачког. Затим се шетамо стазом здравља до Вршачке куле. За остале стазе се ипак морају контактирати планинарски водичи из Планинарско – смучарског друштва „Вршачка кула”, јер су захтевније – прича водич Љубомир.
У реализацију уређења укључени су, каже, Град Вршац, Туристичка организација Вршац, ЈКП „2. октобар” Вршац као и Планинарско – смучарско друштво „Вршачка кула”.
Ивана Бакмаз
