ВОЈВОДИНА НЕ СТАЈЕ У плану РЕКОНСТРУКЦИЈА чак 400 километара војвођанских пруга (ВИДЕО)
На територији Војводине ће се у наредном периоду реконструисати скоро 400км пруга, у сарадњи са компанијама из НР Кине.
Током последње три године покрајина је сведок изградње и обнове, не само локалних, регионалних и ауто-путева, изградње најдужег тунела у Србији (део Фрушкогорског коридора), већ и озбиљне железничке инфраструктуре која новом, савременом брзом пругом споја Београд и Нови Сад за само 30 минута, а до краја следеће године и Суботицу.
Планиране су реконструкције постојећих пруга Панчево-Зрењанин-Чока-Суботица, затим пруга од Суботице до Сомбора, затим пруга од Сомбора преко Богојева до Новог Сада, као и пружни правац од Врбаса до Сомбора. Модернизацијом и реконструкцијом постојећих пруга у Војводини повећаће се мобилност грађана, и развој привреде, као и безбедност у путничком и тереном саобраћају у Војводини. Важно је напоменути да ће се поред реконструкције пруге, радити и постављање панела за заштиту од буке на свим пругама које пролазе кроз насељена места.
У плану су реконструкције следећих пружних праваца:
ВРБАС – СОМБОР 53 км
ПАНЧЕВО – СУБОТИЦА 200 км
НОВИ САД – БОГОЈЕВО 77 км
БОГОЈЕВО – СОМБОР – СУБОТИЦА 93 км
Тренутно се гради 108км брзе пруге од Новог Сада до Суботице – Келебије (наставак правца брзе пруге од Београда до Новог Сада). Предвиђено је да се изгради 12 станица на прузи, 13 мостова, 31 пропуст, 3 денивелисана укрштаја, 54 путна прелаза у нивоу, 11 подвожњака, 27 надвожњака, 2 пешачко-бициклистичка pothotnika, а најзначајнији архитектонски објекти су станичне зграде у Новом Саду и Суботици.
Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре тренутно реконструише 1700км пруга у Србији. Неке од ових пруга су старије од 40 година, и у њих током свих ових година није улагано. Сада, када је држава Србија финансијски стабилна, упркос економским изазовима изазваним сукобима у свету, а пре тога пандемијом, могуће је да се након четири деценије поново улаже у железничку инфраструктуру. Тренутно у Србији постоји 3.400 км пруга.
Србија данас има 75 километара брзе пруге, а у наредних 10 година имаће их готово 10 пута више, преко 700 километара, што је више од многих земаља Европске уније, а сасвим извесно највише на Балкану.
Треба напоменути да се у Србији гради и јединствени дипечерски центар у Макишу вредан 10 милиона евра. Из овог центра ће се управљати железничким саобраћајем и тачно ће се знати где је који воз на територији читаве Србије и како би се у свакој евентуалној инцидентној ситуацији, какве се дешавају свуда у свету, реаговало да безбедност буде потпуна.
У овој години ради се пројектна документација за пругу Београд–Ниш, 230 километара, и Стара Пазова – Шид, 92 километра. То су такође пруге великих брзина, до 200 километара на сат. Поред изградње савремене саобраћајне инфраструктуре циљ је и унапређење комплетног транспортног система Србије: модернизација, увођење савремених технологија у све видове саобраћаја и транспорта, аутоматизација, дигитализација, као и увођење ИТ технологија које би требало да интегришу услуге више видова транспорта у складу са потребама корисника и давалаца услуга, а све у циљу убрзања и рационализације транспортног система и логистичких токова.
По први пут Србија има брзе возове, односно брзу пругу од Београда до Новог Сада, која ће ускоро бити продужена до Суботице. Коридор 10 се интензивно изграђује. Коридор 8, који повезује Албанију, Северну Македонију и Бугарску, такође се гради. Један од највећих грантова у историји Европске уније одобрен је управо Србији за модернизацију железничке пруге ка Нишу и даље једним краком ка граници са Северном Македонијом, и другим ка Бугарској. Све ово доноси револуцију у транспорту. Тренутно је уложено 2,8 милијарди евра у реализацију текућих пројеката.
Без развијене путне инфраструктуре није било могуће привући стране инвеститоре, а Србија је успела да од 2012. године изгради више од 400км аутопутева и да тренутно гради 490км. Сада је на ред дошла и железница која ће спојити трговинске луке и срце Европе, преко Србије.
Напредак у изградњи путне и железничке инфраструктуре не сме да стане, јер је то једна од „жила куцавица“ развоја државе.