Велики парк „Бландаш” поново отворен за посетиоце

Завода  за заштиту природе Новог Сада.

- За све што се ради у Великом парку налоге и решења издаје новосадски Завод, јер је парк стављен под трећи степен заштите. За радове је била задужена фирма „Еко рам“ из Кикинде, а утрошено је око 400.000 динара - каже Дијана Јеж, инжењер за газдовање шумама и хортикултуру у Дирекцији за иградњу града.

Завод за заштиту природе је на улазу у Велики парк „Бландаш“ поставио тројезичне информативне табле на српском, мађарском и енглеском. Пре три године урађено је детаљно уређење парка и сада га је неопходно одржавати.

-Прошле године засађено је 170 садница шимшира чиме је затворен бордурни део парка - напомиње наша саговорница. - Трудимо се да сваке године обогатимо овај простор новинама. Најугроженија врста у парку је софора која се налази на улазном и у ободним деловима. Софоре су достигле одређену старост, а реч је о дрвећу које има свој век трајања. Потрудили смо се да их задржимо, иако је било предлога да се уклоне. Стога смо обавили радикално орезивање.

У парку су најстарија стабла храст и липа који се налазе у задњем делу и ту су од оснивања парка с краја 19 века, а велика је вероватноћа да су ова стабла била ту и раније. Наша саговорница напомиње да су ретки и спорадични случајеви уништавања у парку, те да га грађани чувају и брину о овом простору.

-Свуда у свету се наплаћују улазнице за боравак у парку, то се код нас не ради и самим ти је овај простор још вреднији – закључује Дијана Јеж.

Од кад је подигнут, 1896. године, парк је мењао називе - Варошки врт, Народна башта, а данас је Велики парк „Бландаш“. На укупно два хектара, 45 ари и 40 квадратних метара, заступљена су два стила: необарокни и романитичарски. Мањи део парка рађен је у француском стилу и организован је као класични партер, док је преостали простор пројектован у енглеском стилу. Има 40 врста дрвећа и 700 стабала, 11 врста четинара и 29 лишћара. Парк је посебно богат стаблима импозантних димензија храста лужњака, платана, беле и црне тополе, копривића, софоре и јавора, као и алеје кестена.

А. Ђуран

Пошумљавање у Новим Козарцима

У протекле четири године у кикиндској општини пошумљено је више од 400 хектара површина. Одржавају се велики засади на „Галаду“, у више месних заједница спроведен је пројекат „Зелени Банат“, а ту су и удружења „Млади горани“, пчелари и други који помажу у овом послу.

-Имамо пројекат за пошумљавање парцеле у Новим Козарцима којим је предвиђено подизање шумског засада младих садница багрема по ободном делу парцела и врбе. Реч је о терену са подземним водама,а ова стабла су погодна за те локације. Конкурисаћемо са овим пројектом код републичких и покрајинских фондова - наглашава Дијана Јеж.