Veliki park „Blandaš” ponovo otvoren za posetioce

Zavoda  za zaštitu prirode Novog Sada.

- Za sve što se radi u Velikom parku naloge i rešenja izdaje novosadski Zavod, jer je park stavljen pod treći stepen zaštite. Za radove je bila zadužena firma „Eko ram“ iz Kikinde, a utrošeno je oko 400.000 dinara - kaže Dijana Jež, inženjer za gazdovanje šumama i hortikulturu u Direkciji za igradnju grada.

Zavod za zaštitu prirode je na ulazu u Veliki park „Blandaš“ postavio trojezične informativne table na srpskom, mađarskom i engleskom. Pre tri godine urađeno je detaljno uređenje parka i sada ga je neophodno održavati.

-Prošle godine zasađeno je 170 sadnica šimšira čime je zatvoren bordurni deo parka - napominje naša sagovornica. - Trudimo se da svake godine obogatimo ovaj prostor novinama. Najugroženija vrsta u parku je sofora koja se nalazi na ulaznom i u obodnim delovima. Sofore su dostigle određenu starost, a reč je o drveću koje ima svoj vek trajanja. Potrudili smo se da ih zadržimo, iako je bilo predloga da se uklone. Stoga smo obavili radikalno orezivanje.

U parku su najstarija stabla hrast i lipa koji se nalaze u zadnjem delu i tu su od osnivanja parka s kraja 19 veka, a velika je verovatnoća da su ova stabla bila tu i ranije. Naša sagovornica napominje da su retki i sporadični slučajevi uništavanja u parku, te da ga građani čuvaju i brinu o ovom prostoru.

-Svuda u svetu se naplaćuju ulaznice za boravak u parku, to se kod nas ne radi i samim ti je ovaj prostor još vredniji – zaključuje Dijana Jež.

Od kad je podignut, 1896. godine, park je menjao nazive - Varoški vrt, Narodna bašta, a danas je Veliki park „Blandaš“. Na ukupno dva hektara, 45 ari i 40 kvadratnih metara, zastupljena su dva stila: neobarokni i romanitičarski. Manji deo parka rađen je u francuskom stilu i organizovan je kao klasični parter, dok je preostali prostor projektovan u engleskom stilu. Ima 40 vrsta drveća i 700 stabala, 11 vrsta četinara i 29 lišćara. Park je posebno bogat stablima impozantnih dimenzija hrasta lužnjaka, platana, bele i crne topole, koprivića, sofore i javora, kao i aleje kestena.

A. Đuran

Pošumljavanje u Novim Kozarcima

U protekle četiri godine u kikindskoj opštini pošumljeno je više od 400 hektara površina. Održavaju se veliki zasadi na „Galadu“, u više mesnih zajednica sproveden je projekat „Zeleni Banat“, a tu su i udruženja „Mladi gorani“, pčelari i drugi koji pomažu u ovom poslu.

-Imamo projekat za pošumljavanje parcele u Novim Kozarcima kojim je predviđeno podizanje šumskog zasada mladih sadnica bagrema po obodnom delu parcela i vrbe. Reč je o terenu sa podzemnim vodama,a ova stabla su pogodna za te lokacije. Konkurisaćemo sa ovim projektom kod republičkih i pokrajinskih fondova - naglašava Dijana Jež.