ТЕМА: Зашто су необезбеђена и неуређена места омиљена купачима

на неком месту уз обалу реке, бројних канала, вештачких језера. За купање се по Војводини користе и јамуре настале копањем глине, па временом испуњене подземним водама.

Има својих дражи такав боравак у природи, комбинован с камповањем, излежавањем у хладовини, припремањем хране на отвореном…али сваке сезоне, па и ове која је тек почела, упркос упозорењима, оставе нас затечене вести о утапању, најчешће младих и несигурних пливача на дивљим купалиштима. Неке локалне самоуправе плакатима упозоравају грађане на ризике купања на таквим местима. Удружења риболоваца контролишући криволов, опомињу и терају купаче са места на којима је купање забрањено.

Новост, којом ће пре или касније, морати да се позабаве и надлежни органи, је све чешћа узурпација баш омиљених места за купање, где се приватни камп очас претвори у импровизовани кафе и томе слично, па се боравак и купање условљавају пићем, да све буде као на мору.

Петиција за апатински Дунавац

Док је на Дунавцу радио ресторан кошаркашког аса Жељка Ребраче „Плава ружа”, Апатинци су имали једну од најлепших, редовно одржаваних плажа. Временом је песак вода однела, а простор је зарастао у траву по којој је разбацано смеће. Општински одбор СДС-а у Апатину иницирао је потписивање петиције грађана од 18. до 21. јуна, да би се од општинске власти затражило да уреди овај простор.

Омиљени Крштак и Мали лиман

БАЧКА ПАЛАНКА: Поред два званична купалишта, у Парку природе „Тиквара“ на обали језера је плажа коју преферирају родитељи са децом, и градске плаже пар стотина метара низводно, Паланчани деценијама имају и дивља купалишта на обали Дунава. Најомиљенији су такозвани Крштак, на 500 метара низводно од моста који спаја Бачку Паланку и Илок, те „Мали лиман“, пар стотина метара узводно од заливног језера.

Јуче смо ова купалишта снимали са воде. Висок ниво Дунава је поплавио пешчане делове, али није ушао у шуму, па се кампери и купачи сакривени у шуми врба и топола, у ладовини, боре против врелине. Ова дивља купалишта немају никакве ознаке, нема спасилаца, нема бова, а купачи се овде освежавају на сопствени ризик. Зна током великих врућина овде да се окупи и по пар стотина купача, а углавном то су они чије су куће у близини насипа и обале, или кампери са породицама, самотњаци, а понекад и нудисти. Нема овде ни тушева, ни кабина, угоститељских објеката, али све накако функционише у стилу кућне радиности.

На острвима, адама које су ближе сремској обали, јер наспрам Крштака некако и започиње копнена граница Србије и Хрватске у Срему, има још неколико дивљих купалишта, малих плажа са лепим песком, а њих користе они који су тамо изградили сојенице, или од маја до октобра кампују у шаторима на острвима. Сазнали смо да Градска плажа још званично није почела да ради, односно да није отворена сезона купања, мада купача има. Јавно предузеће Спортско рекреациони центар „Тиквара“, иначе домаћин на овим обалама, наводно је издало у закуп ову плажу, па закупци треба да обезбеде спасилачку службу, да поставе бове... Овде постоје тушеви и угоститељски објекти, а сазнали смо има проблема и са уређењем плаже на језеру, јер због високог нивоа Дунава механизација не може да дође до плаже како би се уредила. Дунав је био јако висок, па је нането доста тога што треба уклониити. Највероватније је да ће Градска плажа званично почети са радом тек 1. јула, јер до тада треба обезбедити сву потребну папирологију и службе које би гарантовале сигурност купачима којих у врелим данима зна да буде и до 10.000.

М. Суџум

Купање на брани

СОТ: На осамнаестом километру источно од Шида уз саму магистралу Шид-Илок смештено је језеро Сот, настало пре пола века преградњом некадашњег Великог канала који је Шидином отицао у реку Босут. Данас је то рај за риболовце, порибљено језеро у којем има толстолобика, бабушке, те аутохтоних врста смуђа, шарана, сома… којим газдује Национални парк „Фрушка гора”, уз забрану купања и уношења чамаца у језеро. Међутим, многи становници околних места користе језеро као излетиште, кувају на обали паприкаше, и купају се упркос забрани.

Језеро Сот је ранијих година узело више од десет живота, што је и био разлог да НП „Фрушка гора”, постави чувара и забрани купање. Приликом наше посете нисмо нашли чувара, али смо наишли на поприличан број купача. Неки су се сместили на саму брану језера и тамо се купају, а други су на супротној страни, где мисле да је језеро плиће и питомије. Они су уверени да језеро није опасно за добре пливаче.

Становници шидске општине имају у врелим летњим данима на располагању комплекс базена „Посејдон”, али и даље максимално користе позната места за купање у Батровцима, Вашици, Адашевцима, потом у Моровићу и Вишњићеву на реци Босут.

Д. Савичин

Ризична цигларска језера

АЛИБУНАР: Сваке друге или треће године купање на дивљим плажама у алибунарском крају однесе нечији живот. Начелник Одељења за привреду и друштвене службе Ивица Росић каже да су органи локалне самоуправе пре месец дана преко општинског сајта и плаката упозорили грађане да воде рачуна о млађим чановима породице да не иду на дивље плаже и неуређене обале канала. Каже да се у излетишту Девојачки бунар и крај Банатског Карловца припремају олимпијски базени који ће ових дана почети да раде, а у базену рекреативног центра крај Алибунара сезона купања је већ почела.

Улазнице су од 50 до 100 динара, тек да се покрију трошкови одржавања и спасилачке службе. Највећа опасност за оне који се не придржавају бројних упозорења су бројна цигларска језера у околини Банатског Карловца. Обрасла су у шевар, тамо углавном бораве пецароши, неки се ипак и купају, а због високе трске су тешко уочљиви. Са два цигларска језера у риту, позната као Бели багер газдује Удружење спортских риболоваца „Пешчара“ из Банатског Карловца. Ђурица Стефановић из управе каже да овде свих 24 сата ради чуварска служба ради спречавања неовлашћених пецароша, али купања, које је овде стого забрањено. Осталим језерима газдује ИГМ „Југобанат“, фирма обавезна да након ископа глине заравна терен, али падом фирме у стечај, тај посао никад није урађен, па се рупе пуне подземном водом. Та језера су потпуно необезбеђена, а обале у шевару и корову су потенцијална опасност за купаче. Ту се пре неколико година утопио један тринаесогодишњак, а ова фирма је платила одштету родитељима.  Понегде постоје табле упозорења о забрани купања, али на сопствени ризик неки се купају чак и ноћу. Има и купача на каналима ДТД, али о томе брину чувари Водопривредног предузећа „Јужни Банат“ из Вршца.

Р. Јовановић

Целу тематску страну са причама о дивљим плажама у још неколико војвођанских општина прочитајте у нашем штампаном издању за понедељак, 15. јун