TEMA: Zašto su neobezbeđena i neuređena mesta omiljena kupačima

na nekom mestu uz obalu reke, brojnih kanala, veštačkih jezera. Za kupanje se po Vojvodini koriste i jamure nastale kopanjem gline, pa vremenom ispunjene podzemnim vodama.

Ima svojih draži takav boravak u prirodi, kombinovan s kampovanjem, izležavanjem u hladovini, pripremanjem hrane na otvorenom…ali svake sezone, pa i ove koja je tek počela, uprkos upozorenjima, ostave nas zatečene vesti o utapanju, najčešće mladih i nesigurnih plivača na divljim kupalištima. Neke lokalne samouprave plakatima upozoravaju građane na rizike kupanja na takvim mestima. Udruženja ribolovaca kontrolišući krivolov, opominju i teraju kupače sa mesta na kojima je kupanje zabranjeno.

Novost, kojom će pre ili kasnije, morati da se pozabave i nadležni organi, je sve češća uzurpacija baš omiljenih mesta za kupanje, gde se privatni kamp očas pretvori u improvizovani kafe i tome slično, pa se boravak i kupanje uslovljavaju pićem, da sve bude kao na moru.

Peticija za apatinski Dunavac

Dok je na Dunavcu radio restoran košarkaškog asa Željka Rebrače „Plava ruža”, Apatinci su imali jednu od najlepših, redovno održavanih plaža. Vremenom je pesak voda odnela, a prostor je zarastao u travu po kojoj je razbacano smeće. Opštinski odbor SDS-a u Apatinu inicirao je potpisivanje peticije građana od 18. do 21. juna, da bi se od opštinske vlasti zatražilo da uredi ovaj prostor.

Omiljeni Krštak i Mali liman

BAČKA PALANKA: Pored dva zvanična kupališta, u Parku prirode „Tikvara“ na obali jezera je plaža koju preferiraju roditelji sa decom, i gradske plaže par stotina metara nizvodno, Palančani decenijama imaju i divlja kupališta na obali Dunava. Najomiljeniji su takozvani Krštak, na 500 metara nizvodno od mosta koji spaja Bačku Palanku i Ilok, te „Mali liman“, par stotina metara uzvodno od zalivnog jezera.

Juče smo ova kupališta snimali sa vode. Visok nivo Dunava je poplavio peščane delove, ali nije ušao u šumu, pa se kamperi i kupači sakriveni u šumi vrba i topola, u ladovini, bore protiv vreline. Ova divlja kupališta nemaju nikakve oznake, nema spasilaca, nema bova, a kupači se ovde osvežavaju na sopstveni rizik. Zna tokom velikih vrućina ovde da se okupi i po par stotina kupača, a uglavnom to su oni čije su kuće u blizini nasipa i obale, ili kamperi sa porodicama, samotnjaci, a ponekad i nudisti. Nema ovde ni tuševa, ni kabina, ugostiteljskih objekata, ali sve nakako funkcioniše u stilu kućne radinosti.

Na ostrvima, adama koje su bliže sremskoj obali, jer naspram Krštaka nekako i započinje kopnena granica Srbije i Hrvatske u Sremu, ima još nekoliko divljih kupališta, malih plaža sa lepim peskom, a njih koriste oni koji su tamo izgradili sojenice, ili od maja do oktobra kampuju u šatorima na ostrvima. Saznali smo da Gradska plaža još zvanično nije počela da radi, odnosno da nije otvorena sezona kupanja, mada kupača ima. Javno preduzeće Sportsko rekreacioni centar „Tikvara“, inače domaćin na ovim obalama, navodno je izdalo u zakup ovu plažu, pa zakupci treba da obezbede spasilačku službu, da postave bove... Ovde postoje tuševi i ugostiteljski objekti, a saznali smo ima problema i sa uređenjem plaže na jezeru, jer zbog visokog nivoa Dunava mehanizacija ne može da dođe do plaže kako bi se uredila. Dunav je bio jako visok, pa je naneto dosta toga što treba ukloniiti. Najverovatnije je da će Gradska plaža zvanično početi sa radom tek 1. jula, jer do tada treba obezbediti svu potrebnu papirologiju i službe koje bi garantovale sigurnost kupačima kojih u vrelim danima zna da bude i do 10.000.

M. Sudžum

Kupanje na brani

SOT: Na osamnaestom kilometru istočno od Šida uz samu magistralu Šid-Ilok smešteno je jezero Sot, nastalo pre pola veka pregradnjom nekadašnjeg Velikog kanala koji je Šidinom oticao u reku Bosut. Danas je to raj za ribolovce, poribljeno jezero u kojem ima tolstolobika, babuške, te autohtonih vrsta smuđa, šarana, soma… kojim gazduje Nacionalni park „Fruška gora”, uz zabranu kupanja i unošenja čamaca u jezero. Međutim, mnogi stanovnici okolnih mesta koriste jezero kao izletište, kuvaju na obali paprikaše, i kupaju se uprkos zabrani.

Jezero Sot je ranijih godina uzelo više od deset života, što je i bio razlog da NP „Fruška gora”, postavi čuvara i zabrani kupanje. Prilikom naše posete nismo našli čuvara, ali smo naišli na popriličan broj kupača. Neki su se smestili na samu branu jezera i tamo se kupaju, a drugi su na suprotnoj strani, gde misle da je jezero pliće i pitomije. Oni su uvereni da jezero nije opasno za dobre plivače.

Stanovnici šidske opštine imaju u vrelim letnjim danima na raspolaganju kompleks bazena „Posejdon”, ali i dalje maksimalno koriste poznata mesta za kupanje u Batrovcima, Vašici, Adaševcima, potom u Moroviću i Višnjićevu na reci Bosut.

D. Savičin

Rizična ciglarska jezera

ALIBUNAR: Svake druge ili treće godine kupanje na divljim plažama u alibunarskom kraju odnese nečiji život. Načelnik Odeljenja za privredu i društvene službe Ivica Rosić kaže da su organi lokalne samouprave pre mesec dana preko opštinskog sajta i plakata upozorili građane da vode računa o mlađim čanovima porodice da ne idu na divlje plaže i neuređene obale kanala. Kaže da se u izletištu Devojački bunar i kraj Banatskog Karlovca pripremaju olimpijski bazeni koji će ovih dana početi da rade, a u bazenu rekreativnog centra kraj Alibunara sezona kupanja je već počela.

Ulaznice su od 50 do 100 dinara, tek da se pokriju troškovi održavanja i spasilačke službe. Najveća opasnost za one koji se ne pridržavaju brojnih upozorenja su brojna ciglarska jezera u okolini Banatskog Karlovca. Obrasla su u ševar, tamo uglavnom borave pecaroši, neki se ipak i kupaju, a zbog visoke trske su teško uočljivi. Sa dva ciglarska jezera u ritu, poznata kao Beli bager gazduje Udruženje sportskih ribolovaca „Peščara“ iz Banatskog Karlovca. Đurica Stefanović iz uprave kaže da ovde svih 24 sata radi čuvarska služba radi sprečavanja neovlašćenih pecaroša, ali kupanja, koje je ovde stogo zabranjeno. Ostalim jezerima gazduje IGM „Jugobanat“, firma obavezna da nakon iskopa gline zaravna teren, ali padom firme u stečaj, taj posao nikad nije urađen, pa se rupe pune podzemnom vodom. Ta jezera su potpuno neobezbeđena, a obale u ševaru i korovu su potencijalna opasnost za kupače. Tu se pre nekoliko godina utopio jedan trinaesogodišnjak, a ova firma je platila odštetu roditeljima.  Ponegde postoje table upozorenja o zabrani kupanja, ali na sopstveni rizik neki se kupaju čak i noću. Ima i kupača na kanalima DTD, ali o tome brinu čuvari Vodoprivrednog preduzeća „Južni Banat“ iz Vršca.

R. Jovanović

Celu tematsku stranu sa pričama o divljim plažama u još nekoliko vojvođanskih opština pročitajte u našem štampanom izdanju za ponedeljak, 15. jun