Тема "Дневника": План аеродрома за путнички саобраћај у Кикинди на јавном увиду до 16. марта

Оријентациона површина комплекса износиће 10,51 хектара, са полетно -слетном стазом дужине 1.200 и ширине 30 метара. За комплекс аеродрома је израђена техничка документација, на нивоу идејног и главног пројекта.

Како је појашњено у документу, постојећи аеродром у Кикинди, Дракслеров салаш, не служи за превоз становништва, већ има спортско-пољопивредну намену. Пошто има травнату писту, не испуњава услове за одвијање цивилног путничког саобраћаја. Осим тога, његов досадашњи начин коришћења није донео очекивани транспортно-економски ефекат. 

Нацрт плана за ваздушну луку на Ченеју у Новом Саду био је на јавном увиду 2020. године, али није стигао пред одборнике градског парламента. Како је планирано с “Ченеја” би након проширења и осавремењавања, полетали авиони niskobuyetnih компанија, туристички и раднички чартер-летови, те авио-такси, с тим да ће аеродром задржати и спортско-пољопривредну намену. Предвиђена је полетно-слетна стаза дужине 1.700 и ширине 30 метара.

 Подсетимо, представници немачке компаније „Мамингер” слетели су још 2019. године на аеродром „Ченеј” да би одржали састанак у Госпођинцима, где је седиште фабрике, а већ исте вечери се упутили назад, ка Немачкој. Тиме су  постали први путници авиона на директном међународном лету из Минхена који је слетео на аеродром надомак Новог Сада.

Уколико се изгради, догради и модернизације аеродром Кикинда се може укључити у систем дестинација регионалне туристичке и пословне понуде и тиме би добио вишенаменску функцију, односно привредну, спортску, туристичку и пословно - путничку. То ће допринети квалитетнијем унутар и интер-регионалном повезивању, посебно са Румунијом и Мађарском, што ће позитивно утицати на привредне активности и на бржу дистрибуцији сировина, готових производа, опреме али и на развоју туризма.

Значај изградње новог кикиндског аеродрома огледа се и у повезивање Севернобанатског региона са аеродромима у Нишу, Вршцу, Београду, Подгорици, Тивту и у земљама источне Европе. То би значио могући раст промета услуга авио-такси саобраћаја, чартер и редовних летова у региону, додатне приходе од сервисних, ремонтних и услуга опслуживања авиона других превозника, могућност превоза робе са кратким роком испоруке, попут експрес поште, потом организацију спортско-туристичких и других профитабилних манифестација.

Регионални просторни план Војводине  до 2035. године између осталог, дефинише и развој ваздушног саобраћаја у покрајини. Цивилни аеродроми планирани су код Новог Сада, на Ченеју, у Вршцу и Суботици, и то, како је наведено, као чворишта у регионалном систему ваздушних лука, првенствено за путнички саобраћај (чартер летове) мањих авиокомпанија. Аутори просторног плана Војводине констатовали су и да у prеthodnom периоду од 2011. до 2020. године није било значајнијих помака у реализацији регионалних ваздушних пристаништа (Нови Сад, Сомбор, Вршац и Суботица), нити је реализована пренамена, реструктуирање војних аеродрома (Сомбор, Ковин, Бела Црква), а изостала су и улагања у спортске аеродроме, значајне за туристичку и пословну понуду Војводине. До 2025. године приоритети су формирање цивилног аеродрома Нови Сад – Ченеј и реконструкција аеродрома Вршац, односно то је планирано у првој фази спровођења плана. У каснијем периоду, после 2025. године, приоритети су обнова и осавремењавање аеродрома у Панчеву и у Зрењанину (Ечка).

Велики потенцијал за тај део Војводине представља могућност коришћења авио-услуга за привреднике с територије града, што би Кикинду повезао с европским центрима и покренуо ловни и сеоски туризам и уједно утицао на развој привреде.

Србија тренутно има седам међународних аеродрома са ИАТА ознакама (Интернационалана асоцијација за ваздушни саобраћај). Такође, постоји 18 аеродрома са дозволом за коришћење, намењених за обављање јавног авиопревоза или обуку пилота, од којих је осам у Војводини. Као најопремљенији се издваја аеродром Вршац, с асфалтном пистом дужине 1.000 и ширине 25 метара, који је оспособљен за регионално летење ваздухоплова мањег капацитета и величине, школовање пилота, одржавање ваздухоплова, авио-такси, пољопривредну авијацију и пружање услуга из ваздуха. Осталих седам налазе се у Кикинди, Новом Саду(Ченеј), Панчеву, Сремској Митровици (Велики Радинци), Суботици, Зрењанину (Ечка) и Војки.

Силвиа Ковач