Сомборска градска библиотека слави традицију читања дугу 160 година
СОМБОР: Према подацима Народне библиотеке Србије, Сомборци учлањени у овдашњу Градску библиотеку „Карло Бијелицки“, судећи по броју позајмљених књига са рафова ове установе, годинама уназад неприкосновени су српски шампиони читања.
Ово и не чуди, поготово у светлу чињенице да управо ове године сомборска библиотечка установа бежели јубилеј, чак 160 година од оснивања, па ће након издавања прве књиге сабраних дела великог сомборског приповедача, Вељка Петровића, јединствени празник трајања бити обележен и великом свечаном академијом у Народном позоришту у петак 25. јануара.
А све је почело далеке 1852. године када је у име сомборске варошке управе Александар Петровић, додуше несупешно, позвао занатске цехове да приложе средства за формирање једне библиотеке. Пет година касније, покушај формирања библиотеке је био нешто успешнији, а то је пошло за руком варошком фишкалу, Карлу Бијелицком, који је основао Друштво за прикупљање и куповину књига, које је под паском града 1859. израсло у прву јавну библиотеку.
Постојале су и раније две библиотеке. У фрањевачком манастиру на прелазу из 18. у 19. век, и бројем књига далеко импресивнија у овдашњој „народној учитељици“, односно школи за образовање српских учитеља, Препарандији и то од 1817. као, царским декретом основана, „Bibliothеcaе натионали Сербицае“, али отвореност према јавности варошке библиотеке је ипак била далеко већа.
Као и сваки почетак и овај је био тежак, па је у освит свог деловања варошка библиотека имала свега 237 чланова, њен књижни фонд бројао је 1.943 дела у 4.401 свесци, а велик део књига потицао је из приватне библиотеке Карла Бијелицког, који је у градској библиотеци бесплатно радио наредну деценију и по, тачније до увођења звања варошког библиотекара са редовном платом.
У предвечерје Великог рата сомборска библиотека је бројала преко 20.000 наслова, али је чињеница да је су огромну већину чинили наслови на немачком и мађарском језику, пошто се сомборско већинско српско становништво и даље радије служило библиотеком у Препарандији. Након рата и присаједињења матици Србији, повећава се број наслова на српском, да би након Другог светског рата, градска библиотека добила свој стални простор у главној улици Краља Петра Првог, где се налази и данас. Занимљиво је да је о стогодишњици оснивања, 1959., библиотека добила данашње име, „Карло Бијелицки“ и уједно била трајно усељена у здање некадашње Прве сомборске штедионице, у којој је баш Бијелицки био књиговођа.
Данас, 160. годишницу оснивања сомборска Градска библиотека „Карло Бијелицки“ дочекује са преко 350.000 примерака на српском, мађарском, енглеском, немачком и француском језику. Уз позајмно, научно и завичајно одељење у чијим рафовима се налази преко 4.500 књига и раритета, завичајношћу писаца, тематски или настанком везаних за Сомбор, као и збирку завичајне периодике од друге половине 19. века до данас, библиотека има и Дечје одељење са читаоницом, Матичну службу, центар за дигитализацију, књиговезницу, издавачку делатност и књижару. Оно што се није променило је велика приврженост њених чланова који и даље предњаче када је просечан број позајмљених књига по глави становника у питању.
М. Миљеновић