Синај, својеврсна варош у вароши
И док једни сматрају да је август досадан месец, јер у срединама попут Паланке скоро да нема дешавања, сви ипак делају, наводно некако успавано и мрзовољно спремајући се или враћајући са одмора.
Овдашњи ђаци сматрају да август треба продужити за недељу, две, а тиме би се, по овој логици, и распуст продужио, односно одложио почетак нове школске године за око 4.000 овдашњих основаца и средњошколаца.
Али, када се мало боље разгрне, када се процуња по чаршији, а овде се сматра да је то главни шор, пијаца и пар кафаница око ње, онда се и има шта чути. Додуше, на овдашњој пијаци чини се да је све мање продаваца, а богами мање и купаца. Жале се и једни и други, јер онај који продаје жали се на слаб промет, а онај који купује жали се на скупоћу и то баш у времену спремања зиминице и припреме деце и унучади за школу, а баш по повратку са годишњег одмора који добро испразни породични новчаник.
У Стамбеном насељу „Синај“, својеврсној вароши у вароши, јер овај део Бачке Паланке броји око 10.000 људи, а цела Паланка непуних 30.000, приводи се крају доградња храма посвећеног Покрову пресвете Богородице. Личиће ова српска православна црква, иначе друга поред старе у Старој Паланци, рекоше пре пар месеци свештеници, на мало издање манастира Грачаница. Прича се да ће по завршетку радова овде доћи и сам патријарх Иринеј, а до тада служба се некако одвија поред скела, дизалица, мајстора.
Међутим, ако се због радова овде током августа крсти нешто мање верника, на поменутој пијаци у центру вароши богами доста се, посебно старијих, крсти када види и чује цене сезонског поврћа и воћа! Држећа бакица, загазила већ у осму деценију, рече нам да у свом веку није запамтила да је килограм шаргарепе у августу на пијаци коштао 100 динара, кромпира и лука 70 динара, парадајза 80, а куваног у стакленој флаши литар кошта 150 динара и продавачица још подстиче потенцијалне муштерије да га купе, јер ће ускоро бити 200 динара!
Златни котлић Бачке Паланке
Туристичка организација Бачке Паланке најавила је да ће се и ове године одржати такмичење у кувању рибље чорбе и паприкаша „Златни котлић Бачке Пааланке 2018“. Такмичење је обновљено лане, после скоро једне деценије паузе и овде сви кажу да је то добро. Поред Чарде „Флорида“, пар километара низводније од Паланке, 15. септембра потпалиће се под 50-так котлића ватре, запливаће риба... Организатори кажу да екипу чини шест чланова, а да је котизација 3.000 динара. За тај новац добијеш три килограма очишћеног шарана, дрва, воду, место за ложење и поклон. Такмичари обезбеђују котлић са ногарама, ланце, зачине и намирнице потребне за кување чорбе или паприкаша, али бутан боце нису дозвољене.
Најављен је и за 8. септембар, други по реду сајам пољопривреде, а на сајму ће бити изложени трактори, пољопривредна механизација и опрема, вештачка ђубрива, хемијски препарати, семенска роба... И овај сајам, као и већина манифестација овде, одржаће се у приобаљу, односно Спортско рекреативном центру „Тиквара“ који је од центра вароши удаљен 15-так минута хода.
Чикица који се бави сточрством и у приватној режији продаје млеко и сир, каже да никада није било да килограм шаргарепе кошта као две литре домаћег млека. Стварно, да се човек прекрсти и када упореди цене домаћег и увозног воћа. Јабуке и грожђе са овдашњих воћњака и винограда су 120-150 динара, шљиве 80, а банане из белог света које су довде путовале преко мора и океана по килограму коштају 90-100 динара... Ових дана ратари кукају за малу откупну цену сунцокрета, а најављује се добар рода кукуруза, соје, шећерне репе. Некако ме то подсети на праксу ратара, повртара, воћара па и сточара да кукају као сиње кукавице на мале откупне цене. Али, ове године суша је десетковала род у добром делу земаља ЕУ, па и по комшилуку, а обавештенији тврде да се наша храна извози по солидним ценама, те је зато и за нас скупа. Сада кукају углавном индустријски и други радници који раде код приватника и који углавном или примају минималац или око минималца. Њих нема ко да чује, па се може очекивати повећање минималне зараде, две-три хиљадарке за који џак купуса за у кацу, или нешто кромпира...
У Бачкој Паланци током управо истеклог августа, огласили су се и здравствени радници, па су из овдашњег Дома здравља, односно Епидемиолошке службе саопштили да се грозница Западног Нила појавила и у овом делу бачког приобаља Дунава. Саопштише да је у два случаја потврђена неуроинвазивна форма болести и то код пацијената који у време инкубације нису напуштали место становања. Због тога, веле здравствени радници, реална је претпоставка да су комарци и овде заражени овим вирусом. Да овдашњи медецинари брину о здрављу, али и новчанику својих око 60.000 пацијената потврђује и рад Амбуланте за обављање тромбо теста. Амбуланта ради већ пет месеци, пацијенти више не морају да путују у Нови Сад за ову услугу нити тамо да чекају резултате. Др Мирјана Пејак води ову амбуланту у склопу овдашњег Дома здравља и каже да на основу досадашњег искуства може да се закључи да ову услугу користи око 600 пацијената из бачкопаланачке општине, али долазе и људи из суседних општина Бач и Бачки Петровац. Број пацијената, по процени лекара, усталиће се на 30-так на дневном нивоу како би се избегле гужве које су биле на почетку рада. Да паланачка – баш као свака - чаршија могу свашта, пример су и гласине да амбуланата не ради, па су неки пацијенти ишли у приватне болнице и амбуланте без prеthodnе провере. Од др Горана Ступара, директора ове успешне здравствене установе, сазнали смо да се тромбо-тестови обављају редовно, да су бесплатни и да су једна од великих олакшица које су, попут довођења специјалиста, урађени да се олакша пацијентима.
Ова варош се по природи ствари налази поред воде, земљиште је мочварно, па је овде и природно да има комараца, али какви су ови са Нила, да ли су као роде и како то уједају није више тема за шалу посебно међу старијим Паланчанима. Ипак, и овог августа, јер је јули био лош за кампере, много људи се одмарају поред воде, на оближњим адама, под шаторима у камп кућицама, сојеницама, викендицама. Дунав је опао толико да се виде и острва која су иначе заборављена, али и некада давно потпољене бродице, чикље, камени спрудови...
Текст и фото: Милош Суџум