Sinaj, svojevrsna varoš u varoši
I dok jedni smatraju da je avgust dosadan mesec, jer u sredinama poput Palanke skoro da nema dešavanja, svi ipak delaju, navodno nekako uspavano i mrzovoljno spremajući se ili vraćajući sa odmora.
Ovdašnji đaci smatraju da avgust treba produžiti za nedelju, dve, a time bi se, po ovoj logici, i raspust produžio, odnosno odložio početak nove školske godine za oko 4.000 ovdašnjih osnovaca i srednjoškolaca.
Ali, kada se malo bolje razgrne, kada se procunja po čaršiji, a ovde se smatra da je to glavni šor, pijaca i par kafanica oko nje, onda se i ima šta čuti. Doduše, na ovdašnjoj pijaci čini se da je sve manje prodavaca, a bogami manje i kupaca. Žale se i jedni i drugi, jer onaj koji prodaje žali se na slab promet, a onaj koji kupuje žali se na skupoću i to baš u vremenu spremanja ziminice i pripreme dece i unučadi za školu, a baš po povratku sa godišnjeg odmora koji dobro isprazni porodični novčanik.
U Stambenom naselju „Sinaj“, svojevrsnoj varoši u varoši, jer ovaj deo Bačke Palanke broji oko 10.000 ljudi, a cela Palanka nepunih 30.000, privodi se kraju dogradnja hrama posvećenog Pokrovu presvete Bogorodice. Ličiće ova srpska pravoslavna crkva, inače druga pored stare u Staroj Palanci, rekoše pre par meseci sveštenici, na malo izdanje manastira Gračanica. Priča se da će po završetku radova ovde doći i sam patrijarh Irinej, a do tada služba se nekako odvija pored skela, dizalica, majstora.
Međutim, ako se zbog radova ovde tokom avgusta krsti nešto manje vernika, na pomenutoj pijaci u centru varoši bogami dosta se, posebno starijih, krsti kada vidi i čuje cene sezonskog povrća i voća! Držeća bakica, zagazila već u osmu deceniju, reče nam da u svom veku nije zapamtila da je kilogram šargarepe u avgustu na pijaci koštao 100 dinara, krompira i luka 70 dinara, paradajza 80, a kuvanog u staklenoj flaši litar košta 150 dinara i prodavačica još podstiče potencijalne mušterije da ga kupe, jer će uskoro biti 200 dinara!
Zlatni kotlić Bačke Palanke
Turistička organizacija Bačke Palanke najavila je da će se i ove godine održati takmičenje u kuvanju riblje čorbe i paprikaša „Zlatni kotlić Bačke Paalanke 2018“. Takmičenje je obnovljeno lane, posle skoro jedne decenije pauze i ovde svi kažu da je to dobro. Pored Čarde „Florida“, par kilometara nizvodnije od Palanke, 15. septembra potpaliće se pod 50-tak kotlića vatre, zaplivaće riba... Organizatori kažu da ekipu čini šest članova, a da je kotizacija 3.000 dinara. Za taj novac dobiješ tri kilograma očišćenog šarana, drva, vodu, mesto za loženje i poklon. Takmičari obezbeđuju kotlić sa nogarama, lance, začine i namirnice potrebne za kuvanje čorbe ili paprikaša, ali butan boce nisu dozvoljene.
Najavljen je i za 8. septembar, drugi po redu sajam poljoprivrede, a na sajmu će biti izloženi traktori, poljoprivredna mehanizacija i oprema, veštačka đubriva, hemijski preparati, semenska roba... I ovaj sajam, kao i većina manifestacija ovde, održaće se u priobalju, odnosno Sportsko rekreativnom centru „Tikvara“ koji je od centra varoši udaljen 15-tak minuta hoda.
Čikica koji se bavi stočrstvom i u privatnoj režiji prodaje mleko i sir, kaže da nikada nije bilo da kilogram šargarepe košta kao dve litre domaćeg mleka. Stvarno, da se čovek prekrsti i kada uporedi cene domaćeg i uvoznog voća. Jabuke i grožđe sa ovdašnjih voćnjaka i vinograda su 120-150 dinara, šljive 80, a banane iz belog sveta koje su dovde putovale preko mora i okeana po kilogramu koštaju 90-100 dinara... Ovih dana ratari kukaju za malu otkupnu cenu suncokreta, a najavljuje se dobar roda kukuruza, soje, šećerne repe. Nekako me to podseti na praksu ratara, povrtara, voćara pa i stočara da kukaju kao sinje kukavice na male otkupne cene. Ali, ove godine suša je desetkovala rod u dobrom delu zemalja EU, pa i po komšiluku, a obavešteniji tvrde da se naša hrana izvozi po solidnim cenama, te je zato i za nas skupa. Sada kukaju uglavnom industrijski i drugi radnici koji rade kod privatnika i koji uglavnom ili primaju minimalac ili oko minimalca. Njih nema ko da čuje, pa se može očekivati povećanje minimalne zarade, dve-tri hiljadarke za koji džak kupusa za u kacu, ili nešto krompira...
U Bačkoj Palanci tokom upravo isteklog avgusta, oglasili su se i zdravstveni radnici, pa su iz ovdašnjeg Doma zdravlja, odnosno Epidemiološke službe saopštili da se groznica Zapadnog Nila pojavila i u ovom delu bačkog priobalja Dunava. Saopštiše da je u dva slučaja potvrđena neuroinvazivna forma bolesti i to kod pacijenata koji u vreme inkubacije nisu napuštali mesto stanovanja. Zbog toga, vele zdravstveni radnici, realna je pretpostavka da su komarci i ovde zaraženi ovim virusom. Da ovdašnji medecinari brinu o zdravlju, ali i novčaniku svojih oko 60.000 pacijenata potvrđuje i rad Ambulante za obavljanje trombo testa. Ambulanta radi već pet meseci, pacijenti više ne moraju da putuju u Novi Sad za ovu uslugu niti tamo da čekaju rezultate. Dr Mirjana Pejak vodi ovu ambulantu u sklopu ovdašnjeg Doma zdravlja i kaže da na osnovu dosadašnjeg iskustva može da se zaključi da ovu uslugu koristi oko 600 pacijenata iz bačkopalanačke opštine, ali dolaze i ljudi iz susednih opština Bač i Bački Petrovac. Broj pacijenata, po proceni lekara, ustaliće se na 30-tak na dnevnom nivou kako bi se izbegle gužve koje su bile na početku rada. Da palanačka – baš kao svaka - čaršija mogu svašta, primer su i glasine da ambulanata ne radi, pa su neki pacijenti išli u privatne bolnice i ambulante bez prethodne provere. Od dr Gorana Stupara, direktora ove uspešne zdravstvene ustanove, saznali smo da se trombo-testovi obavljaju redovno, da su besplatni i da su jedna od velikih olakšica koje su, poput dovođenja specijalista, urađeni da se olakša pacijentima.
Ova varoš se po prirodi stvari nalazi pored vode, zemljište je močvarno, pa je ovde i prirodno da ima komaraca, ali kakvi su ovi sa Nila, da li su kao rode i kako to ujedaju nije više tema za šalu posebno među starijim Palančanima. Ipak, i ovog avgusta, jer je juli bio loš za kampere, mnogo ljudi se odmaraju pored vode, na obližnjim adama, pod šatorima u kamp kućicama, sojenicama, vikendicama. Dunav je opao toliko da se vide i ostrva koja su inače zaboravljena, ali i nekada davno potpoljene brodice, čiklje, kameni sprudovi...
Tekst i foto: Miloš Sudžum