Севером Баната тутњао Оријент експрес

Пругом Сегедин-Кикинда-Темишвар први воз је протутњао 15.новембра 1857.године, што је допринело да се развија индустрија и све пратеће делатности, посебно због чињенице да су овом пругом једно време пролазили најзначајнији трансевропски возови, па и чувени Оријент експрес, упамћен као један од најславнијих возова у историји железнице.  

Да се прошлост железнице у овом граду отргне од заборава постарао се Иван Симић, председник Друштва љубитеља железнице Кикинде, који је цео радни век провео на железници, а пошто је потекао из железничке породице љубав према прузи и возовима усађена му је од малена.

Симићева књига „Историја железнице у Кикинди 1857-2021“ представљена је Кикинђанима на 164-годишњицу доласка првог воза у град.

- Воз у Кикинду је стигао првом железничком пругом на територији данашње Србије, јер тек 27 година касније је изграђена пруга Београд-Ниш, а годину дана пре тога изграђена је пруга Суботица-Нови Сад, тако да је посматрано из данашњег угла то готово несхватљиво. Пруга Сегедин-Кикинда-Темишвар је била 13. пруга у Аустроугарском царству и била је део пруге дуге 700 километара Беч-Баратислава-Будимпешта-Сегедин-Кикинда-Бајзаш. Бајзаш је у то време био монденско бањско место у Румунији. Након тога је пругом повезан Букурешт, па су од 1883. године севером Баната кроз Кикинду тутњали Оријент експрес и Остенде експрес - указује Симић. 

Од 1883. кроз Кикинду је пролазио и ту застајао Оријент експрес, луксузни воз који је повезивао Париз са Букурештом и Истанбулом, док је Остенде експрес повезивао Лондон са Истанбулом, а у то време Балкан експрес је био железничка веза Берлина и Букурешта.

- Кикинда се нашла на најважнијем европском железничком коридору, па мислим да никада у историји није направљен такав напредак у развоју града, као у то време. Након изградње пруге и успостављања железничког саобраћаја 1862. године је саграђен Кикиндкси млин познат и данас, 1869. је изграђена Бонова циглана на чијој традицији се касније развила Индустрија грађевинског материјала „Тоза Марковић“,  потом се развијала ливница жељеза и темпера. Тада су у Кикинди саграђена три хотела и почело гајење свилене бубе и производња свиле... - истиче Симић.

Изградњом пруге, поготово у зимским условима када су путеви били лоши, прешло се на превоз железницом и то је далеко унапредило производњу и транспорт. Примера ради, Наково се тада развило у велики повртарски центар одакле је поврће железницом превожено за Будимпешту, Беч и Братиславу.

- Грађу за књигу о историјату железнице у Кикинди сам прибављао из Мађарске, Аустрије и Румуније. Успео сам ипак да дођем до интересантних товарних листова о превозу огромнх количина шампањца из Француске за Букурешт. Из Кикинде је према Бечу возовима одлазила велика количина житарица, јер су житарице са овог нашег банатског поднебља веома цењене у Европи. Није случајно да је после пруге изграђен Кикиндски млин, јер тада се на Бечком двору храна припремала искључиво од житарица и поврћа са овог подручја - открива Симић.

У књизи „Историја железнице у Кикинди“ Симић је предочио упоредне редове вожње од првог реда вожње, када су возови кренули кроз Кикинду, па до данашњих дана.

- Прве године је било свега четири воза дневно, а већ пет година касније од 1862. године су кроз Кикинду кренули трансевропски возови. Тада је најпознатији био Келети експрес, источна линија која је повезивала Беч са Оршавом. Од Келети експреса је касније настао чувени Оријент експрес, који је од Париза до Букурешта путовао свега 40 сати, био изузетно луксузан са колима за спавање, рестораном и пртљажним колима... Рецимо, од значајних историјских личности које су се возиле пругом, зна се да је цар Фрања Јосиф када је ишао на отварање Суецког канала 1869. године, баш у Кикинди направио паузу и преноћио - испричао је Симић.  

Простор испред железничке станице у Кикинди краси локомотива парњача, серије 51, произведена у Будимпешти 1916. године. Ту је постављена на постамент 1983. када је обележаван век пруге Кикинда-Сегедин. Локомотива је рестаурирана 2007. и то је сада најочуванија музејска локомотива у Србији. Друштво пријатеља железнице у Кикинди, које има око 300 чланова, води рачуна о њој тако да је у сјајном стању.

Развојем друмског саобраћаја значај железнице је потиснут у други план, али Кикинда је успела да остане на железничкој мапи, јер је имало шта да се из града са севера Баната превози у друге крајеве наше земље и инострана тржишта, па је остала убележена и у плановима за будућност.

- Не знам када ће се то реализовати, али планира се да пруга којом су некада ишли Оријент експрес и други европски возови, буде обновљена - каже Симић. - Практично деоница пруге од Сегедина до Кикинде није у функцији, док функционише од Кикинде према Румунији. Путнички возови саобраћају на релацији Кикинда-Суботица сада са два поласка и од наредног реда вожње биће уведен још један, а до Зрењанина има три поласка. Откако су пруге ремонтоване полако се повећава број путника, поготово према Суботици, где општине на тој траси помажу опстанак путничког саобраћаја.

У плану развоја коридора европских железница је предвиђено да се изгради пруга великих брзина Сегедин-Кикинда-Темишвар на којој би возови возили до 250 километара на сат. Зацртано је да пруга Арад-Кикинда-Нови Сад буде са брзином од 160 километара на сат, с тим што би се градио мост на Тиси између Новог Бечеја и Бечеја па би се наставило постојећом трасом пруге према Новом Саду. Истом брзином возови би у будућности ишли и на релацији Кикинда-Суботица, с тим да би требало изгради нову деоницу од Кикинде до Сенте, а даље би се ишло садашњом трасом. Пруге према Новом Саду и Суботици тим планом су предвиђене за брзине од 160 километара на сат.

Милорад Митровић