Severom Banata tutnjao Orijent ekspres

Prugom Segedin-Kikinda-Temišvar prvi voz je protutnjao 15.novembra 1857.godine, što je doprinelo da se razvija industrija i sve prateće delatnosti, posebno zbog činjenice da su ovom prugom jedno vreme prolazili najznačajniji transevropski vozovi, pa i čuveni Orijent ekspres, upamćen kao jedan od najslavnijih vozova u istoriji železnice.  

Da se prošlost železnice u ovom gradu otrgne od zaborava postarao se Ivan Simić, predsednik Društva ljubitelja železnice Kikinde, koji je ceo radni vek proveo na železnici, a pošto je potekao iz železničke porodice ljubav prema pruzi i vozovima usađena mu je od malena.

Simićeva knjiga „Istorija železnice u Kikindi 1857-2021“ predstavljena je Kikinđanima na 164-godišnjicu dolaska prvog voza u grad.

- Voz u Kikindu je stigao prvom železničkom prugom na teritoriji današnje Srbije, jer tek 27 godina kasnije je izgrađena pruga Beograd-Niš, a godinu dana pre toga izgrađena je pruga Subotica-Novi Sad, tako da je posmatrano iz današnjeg ugla to gotovo neshvatljivo. Pruga Segedin-Kikinda-Temišvar je bila 13. pruga u Austrougarskom carstvu i bila je deo pruge duge 700 kilometara Beč-Baratislava-Budimpešta-Segedin-Kikinda-Bajzaš. Bajzaš je u to vreme bio mondensko banjsko mesto u Rumuniji. Nakon toga je prugom povezan Bukurešt, pa su od 1883. godine severom Banata kroz Kikindu tutnjali Orijent ekspres i Ostende ekspres - ukazuje Simić. 

Od 1883. kroz Kikindu je prolazio i tu zastajao Orijent ekspres, luksuzni voz koji je povezivao Pariz sa Bukureštom i Istanbulom, dok je Ostende ekspres povezivao London sa Istanbulom, a u to vreme Balkan ekspres je bio železnička veza Berlina i Bukurešta.

- Kikinda se našla na najvažnijem evropskom železničkom koridoru, pa mislim da nikada u istoriji nije napravljen takav napredak u razvoju grada, kao u to vreme. Nakon izgradnje pruge i uspostavljanja železničkog saobraćaja 1862. godine je sagrađen Kikindksi mlin poznat i danas, 1869. je izgrađena Bonova ciglana na čijoj tradiciji se kasnije razvila Industrija građevinskog materijala „Toza Marković“,  potom se razvijala livnica željeza i tempera. Tada su u Kikindi sagrađena tri hotela i počelo gajenje svilene bube i proizvodnja svile... - ističe Simić.

Izgradnjom pruge, pogotovo u zimskim uslovima kada su putevi bili loši, prešlo se na prevoz železnicom i to je daleko unapredilo proizvodnju i transport. Primera radi, Nakovo se tada razvilo u veliki povrtarski centar odakle je povrće železnicom prevoženo za Budimpeštu, Beč i Bratislavu.

- Građu za knjigu o istorijatu železnice u Kikindi sam pribavljao iz Mađarske, Austrije i Rumunije. Uspeo sam ipak da dođem do interesantnih tovarnih listova o prevozu ogromnh količina šampanjca iz Francuske za Bukurešt. Iz Kikinde je prema Beču vozovima odlazila velika količina žitarica, jer su žitarice sa ovog našeg banatskog podneblja veoma cenjene u Evropi. Nije slučajno da je posle pruge izgrađen Kikindski mlin, jer tada se na Bečkom dvoru hrana pripremala isključivo od žitarica i povrća sa ovog područja - otkriva Simić.

U knjizi „Istorija železnice u Kikindi“ Simić je predočio uporedne redove vožnje od prvog reda vožnje, kada su vozovi krenuli kroz Kikindu, pa do današnjih dana.

- Prve godine je bilo svega četiri voza dnevno, a već pet godina kasnije od 1862. godine su kroz Kikindu krenuli transevropski vozovi. Tada je najpoznatiji bio Keleti ekspres, istočna linija koja je povezivala Beč sa Oršavom. Od Keleti ekspresa je kasnije nastao čuveni Orijent ekspres, koji je od Pariza do Bukurešta putovao svega 40 sati, bio izuzetno luksuzan sa kolima za spavanje, restoranom i prtljažnim kolima... Recimo, od značajnih istorijskih ličnosti koje su se vozile prugom, zna se da je car Franja Josif kada je išao na otvaranje Sueckog kanala 1869. godine, baš u Kikindi napravio pauzu i prenoćio - ispričao je Simić.  

Prostor ispred železničke stanice u Kikindi krasi lokomotiva parnjača, serije 51, proizvedena u Budimpešti 1916. godine. Tu je postavljena na postament 1983. kada je obeležavan vek pruge Kikinda-Segedin. Lokomotiva je restaurirana 2007. i to je sada najočuvanija muzejska lokomotiva u Srbiji. Društvo prijatelja železnice u Kikindi, koje ima oko 300 članova, vodi računa o njoj tako da je u sjajnom stanju.

Razvojem drumskog saobraćaja značaj železnice je potisnut u drugi plan, ali Kikinda je uspela da ostane na železničkoj mapi, jer je imalo šta da se iz grada sa severa Banata prevozi u druge krajeve naše zemlje i inostrana tržišta, pa je ostala ubeležena i u planovima za budućnost.

- Ne znam kada će se to realizovati, ali planira se da pruga kojom su nekada išli Orijent ekspres i drugi evropski vozovi, bude obnovljena - kaže Simić. - Praktično deonica pruge od Segedina do Kikinde nije u funkciji, dok funkcioniše od Kikinde prema Rumuniji. Putnički vozovi saobraćaju na relaciji Kikinda-Subotica sada sa dva polaska i od narednog reda vožnje biće uveden još jedan, a do Zrenjanina ima tri polaska. Otkako su pruge remontovane polako se povećava broj putnika, pogotovo prema Subotici, gde opštine na toj trasi pomažu opstanak putničkog saobraćaja.

U planu razvoja koridora evropskih železnica je predviđeno da se izgradi pruga velikih brzina Segedin-Kikinda-Temišvar na kojoj bi vozovi vozili do 250 kilometara na sat. Zacrtano je da pruga Arad-Kikinda-Novi Sad bude sa brzinom od 160 kilometara na sat, s tim što bi se gradio most na Tisi između Novog Bečeja i Bečeja pa bi se nastavilo postojećom trasom pruge prema Novom Sadu. Istom brzinom vozovi bi u budućnosti išli i na relaciji Kikinda-Subotica, s tim da bi trebalo izgradi novu deonicu od Kikinde do Sente, a dalje bi se išlo sadašnjom trasom. Pruge prema Novom Sadu i Subotici tim planom su predviđene za brzine od 160 kilometara na sat.

Milorad Mitrović