Руски Крстур вапи за бар једном фабриком

 Својевремено је у овом селу у Општини Кула, настањеном Русинима, радила надалеко чувена Фабрика за прераду поврћа АБЦ и привређивала Пољопривредна задруга где је радило 600 мештана. Али, каже председник Месне заједнице Владимир Олеар, у процесу власничке трансформације обе су пропале, па житељи Руског Крстура сада махом гаје паприке и баве се малом привредом. Наш саговорник каже да је пре транзиције у месту било стотину радњи, од којих се у половини продавао намештај, а у другима остала роба, било је чак 18 кафана…што показује колико су мештани у економском погледу били снажни.

- У селу сада раде четири тапетара, који запошљавају по неколико десетина радника, праве кауче и фотеље, и намештај, првенствено кухињски – каже Владимир Олеар. -У намери да задржимо младе али и да подстакнемо привредни развој села, опремили смо Индустријску зону површине четири хектара , где би могла да буде фабрика за 100 до 200 радника  -каже Олеар. – Верујемо да би у зони најбоље прошао инвеститор окренут пољопрвредној делатности, због домаћинстава који обраћују земљу и баве се повртарством.

Али, док се не појави инвеститор и отвори фабрику у Крстуру, радно способно становништво има могућност да посао добије у Кули удаљеној десет километара, где се у Индустријској зони граде три фабрике, и у Oyacima до којих је потребно прећи 15 километара. Тамо је канадској „Магни” потребна радна снага за шивење ауто пресвлака, па из фабрике долазе у Крстур, да нуде посао и информишу о висини плате и условима рада.

За разлику од привредног, мештани имају богат друштвени живот. Посебно се води рачуна о младима, да им слободно време буде искоришћено на прави начин, у спорту али и у  културном –духовном просвећивању.

- Имамо спортску халу са 600 места где се одржавају не само спортске и културно–уметничке приредбе, већ је то место и за тренинге. У селу је шест, седам спортских клубова – истиче Олеар.

Посебно су, вели, поносни на Дом културе Руски Крстур који негује песме и игре Русина где су укључени безмало сви житељи, од најмлађих до ветерана – истиче Олеар. -У Крстуру је седиште Националног савета Русина. Имамо десетак удружења грађана: риболовачко, Коњички клуб и више удружења која негују  традицију Русина, па је, имајући у виду број грађанских удружења практично цело село укључено у друштвено одговоран рад.

Русини у Крстуру од 1751.

По попису из 2011. године у Руском Крстуру је живело 5.270 становника, а сада се прецењује да место броји око 4.700 душа. Пре миграција у Крстуру је било око 7.000 мештана. Председник МЗ Владимир Олеар каже да је прва миграција била седамдесетих година прошлог века када су људи одлазили на рад у Немачку, затим током распада СФРЈ, па средином 2000. године када се 400 породица иселило у Канаду. Сада се највише одлази у Словачку и Немачку на рад.

- Овде живи око 80 одсто Русина, а остали су Срби, док је раније Крстур био безмало настањен само Русинима – каже Олеар. - Поносни смо што су  Русини у Руском Крстуру још од 1751. године, сачували језик, културу и вероисповест. Сваке године одржавају Фестивал русинске културе „Црвена ружа” и Културну манифестацију „Костељникова јесен”. Такође, Русини у Крстуру имају заокружен систем образовања, од вртића који похађа, тренутно око 150 малишана, до Основне школе „Петро Кузмјак” где иде око 520 ђака и Гимназије са интернатом.

Председник Месне заједнице Олеар каже да у погледу комуналне инфраструктуре Крстуру не фали много, осим што нема изграђену канализацију и фабрику воде, али то, како вели, тишти и друга места, јер канализациону мрежу немају ни житељи у седишту општине, Кули.

- Ипак, у том правцу се нешто ради, пошто се локална самоуправа у Кули припрема за овај скуп пројекат, па се очекује да када крене изградња, мрежа за коју годину стигне и до Руског Крстура – наводи Олеар, и скреће пажњу да од наредне године треба да у месту почне да се остварује велика инвестиција, изградња фабрике воде.

О водоснабдевању, одржавању атарских путева и одвозу смећа стара се месно јавно комунално предузеће, и председник месне заједнице каже, да је ревносно у послу.

- Једно смо од ретких села, које имамо видео- надзор постављен на важним правцима у месту, па захваљујући тој инвестицији, сада имамо смањен број крађа, за чак 70 одсто у односу на 2013. годину , када су оне биле учестале - наводи Олеар. - Сви путеви и тротоари су уређени, сваке године се улаже. Недавно је асфалт обновљен у три улице у делу села званом Ново насеље а ове године је сређен и парк у центру Руског Крстура..

Зорка Делић