Ruski Krstur vapi za bar jednom fabrikom

 Svojevremeno je u ovom selu u Opštini Kula, nastanjenom Rusinima, radila nadaleko čuvena Fabrika za preradu povrća ABC i privređivala Poljoprivredna zadruga gde je radilo 600 meštana. Ali, kaže predsednik Mesne zajednice Vladimir Olear, u procesu vlasničke transformacije obe su propale, pa žitelji Ruskog Krstura sada mahom gaje paprike i bave se malom privredom. Naš sagovornik kaže da je pre tranzicije u mestu bilo stotinu radnji, od kojih se u polovini prodavao nameštaj, a u drugima ostala roba, bilo je čak 18 kafana…što pokazuje koliko su meštani u ekonomskom pogledu bili snažni.

- U selu sada rade četiri tapetara, koji zapošljavaju po nekoliko desetina radnika, prave kauče i fotelje, i nameštaj, prvenstveno kuhinjski – kaže Vladimir Olear. -U nameri da zadržimo mlade ali i da podstaknemo privredni razvoj sela, opremili smo Industrijsku zonu površine četiri hektara , gde bi mogla da bude fabrika za 100 do 200 radnika  -kaže Olear. – Verujemo da bi u zoni najbolje prošao investitor okrenut poljoprvrednoj delatnosti, zbog domaćinstava koji obraćuju zemlju i bave se povrtarstvom.

Ali, dok se ne pojavi investitor i otvori fabriku u Krsturu, radno sposobno stanovništvo ima mogućnost da posao dobije u Kuli udaljenoj deset kilometara, gde se u Industrijskoj zoni grade tri fabrike, i u Oyacima do kojih je potrebno preći 15 kilometara. Tamo je kanadskoj „Magni” potrebna radna snaga za šivenje auto presvlaka, pa iz fabrike dolaze u Krstur, da nude posao i informišu o visini plate i uslovima rada.

Za razliku od privrednog, meštani imaju bogat društveni život. Posebno se vodi računa o mladima, da im slobodno vreme bude iskorišćeno na pravi način, u sportu ali i u  kulturnom –duhovnom prosvećivanju.

- Imamo sportsku halu sa 600 mesta gde se održavaju ne samo sportske i kulturno–umetničke priredbe, već je to mesto i za treninge. U selu je šest, sedam sportskih klubova – ističe Olear.

Posebno su, veli, ponosni na Dom kulture Ruski Krstur koji neguje pesme i igre Rusina gde su uključeni bezmalo svi žitelji, od najmlađih do veterana – ističe Olear. -U Krsturu je sedište Nacionalnog saveta Rusina. Imamo desetak udruženja građana: ribolovačko, Konjički klub i više udruženja koja neguju  tradiciju Rusina, pa je, imajući u vidu broj građanskih udruženja praktično celo selo uključeno u društveno odgovoran rad.

Rusini u Krsturu od 1751.

Po popisu iz 2011. godine u Ruskom Krsturu je živelo 5.270 stanovnika, a sada se precenjuje da mesto broji oko 4.700 duša. Pre migracija u Krsturu je bilo oko 7.000 meštana. Predsednik MZ Vladimir Olear kaže da je prva migracija bila sedamdesetih godina prošlog veka kada su ljudi odlazili na rad u Nemačku, zatim tokom raspada SFRJ, pa sredinom 2000. godine kada se 400 porodica iselilo u Kanadu. Sada se najviše odlazi u Slovačku i Nemačku na rad.

- Ovde živi oko 80 odsto Rusina, a ostali su Srbi, dok je ranije Krstur bio bezmalo nastanjen samo Rusinima – kaže Olear. - Ponosni smo što su  Rusini u Ruskom Krsturu još od 1751. godine, sačuvali jezik, kulturu i veroispovest. Svake godine održavaju Festival rusinske kulture „Crvena ruža” i Kulturnu manifestaciju „Kosteljnikova jesen”. Takođe, Rusini u Krsturu imaju zaokružen sistem obrazovanja, od vrtića koji pohađa, trenutno oko 150 mališana, do Osnovne škole „Petro Kuzmjak” gde ide oko 520 đaka i Gimnazije sa internatom.

Predsednik Mesne zajednice Olear kaže da u pogledu komunalne infrastrukture Krsturu ne fali mnogo, osim što nema izgrađenu kanalizaciju i fabriku vode, ali to, kako veli, tišti i druga mesta, jer kanalizacionu mrežu nemaju ni žitelji u sedištu opštine, Kuli.

- Ipak, u tom pravcu se nešto radi, pošto se lokalna samouprava u Kuli priprema za ovaj skup projekat, pa se očekuje da kada krene izgradnja, mreža za koju godinu stigne i do Ruskog Krstura – navodi Olear, i skreće pažnju da od naredne godine treba da u mestu počne da se ostvaruje velika investicija, izgradnja fabrike vode.

O vodosnabdevanju, održavanju atarskih puteva i odvozu smeća stara se mesno javno komunalno preduzeće, i predsednik mesne zajednice kaže, da je revnosno u poslu.

- Jedno smo od retkih sela, koje imamo video- nadzor postavljen na važnim pravcima u mestu, pa zahvaljujući toj investiciji, sada imamo smanjen broj krađa, za čak 70 odsto u odnosu na 2013. godinu , kada su one bile učestale - navodi Olear. - Svi putevi i trotoari su uređeni, svake godine se ulaže. Nedavno je asfalt obnovljen u tri ulice u delu sela zvanom Novo naselje a ove godine je sređen i park u centru Ruskog Krstura..

Zorka Delić