Родитељи и логопеди на истом задатку
Стручњаци се слажу да је са корекцијом неправилности у говору код деце неопходно почети што раније, да би се постигли очекивани резултати пре поласка у школу. Шушкање, тепање, котрљање неких гласова, у почетку симпатични,
могу прерасти у озбиљан проблем, јер, неправилан изговор отежаће учење и дете често изложити подсмеху вршњака.
Рачуна се да свако треће дете има неки проблем у говору, а у зависности од врсте поремећаја на корекцији се ради од месец дана па до више година. У мањим општинским центрима, где нема логопеда при домовима здравља, решење се тражи у помоћи дефектолога који раде у специјалним школама или одељењима са децом са посебним потребама, што није најсрећније решење, али у недостатку бољег, ипак функционише.
Тим пре што је ограничен пријем нових запосленика у јавном сектору.
У срединама где нема логопеда родитељи се сналазе и децу воде код приватника или развојних педагога. Родитељи добијају и задатке за вежбу код куће, па не морају путовати свакодневно. У Војводини проблем недостатка логопеда има и другу димензију. Наиме, неопходно је да деца раде са логопедом на матерњем језику, а то често није могуће у средини где живе. Тако, на пример, родитељи из Сомбора воде децу у Сенту, да би са њима радио логопед на мађарском језику.
Мало је један час недељно
БЕЧЕЈ: Анкета спроведена 2003. године показала је да је великом броју деце у бечејској општини потребна помоћ логопеда, те да је потребно да се ангажују четири стручњака који ће давати деци логопедску подршку. Али, због недостатка новца и неразумевања проблема, ништа није урађено. Деца, чији су родитељи могли себи то да приуште, одлазила су у Нови Сад и радила с логопедом. Пуних пет година се тражио начин како да се организује логопедска служба у Бечеју, и тек када су дефектолози који раде у оквиру специјалне школе „Братство” рекли да они то знају и желе да раде, ствари су се помериле. Како је у то време почела трансформација специјалних школа у развојне центре, то је била шанса да се све угради у развојни план школе.
- Иако су потребе биле далеко веће, 2009. године смо почели с два логопеда, по једним за српски и мађарски језик. Када је ресорно министарство школске 2012/2013. године препознало да специјалне школе могу да пруже одговарајућу логопедску подршку, искористили смо тај моменат и запослили четири логопеда. Општинска Интерресорна комисија донесе решење и на основу тога Ресурски центар организује постојећи кадар за рад у ШОСО „Братство“ – каже координаторка у Ресурском центру мр Елвира Рајшли Токош.
Тако деца од 7 до 18 године имају у овој школи логопедску подршку по један час недељно. Боље би било када би деца имала више часова недељно, али с актуелним бројем ангажованих логопеда то физички није изводљиво.
- Оптимално би било два до три часа недељно, зависно од патологије говора детета, али не треба изгубити из вида да ми радимо и са децом из Бачког Градишта и Бачког Петровог Села, као и у предшколској установи. У садашњим условима један логопед ради са 20 до 22 деце - додаје Елвира Рајшли Токош. Искуства су показала да су резултати најбољи ако се дете подвргне логопедској подршци у раном детињству, од три до пет година.
- Тада деца све схватају као игру, а не обавезу, па је далеко лакше са њима радити и ефекти су већи. Када дете пође у школу и има обавезу да чита и пише, стиче осећај неуспеха, па све постаје теже. Управо из тог разлога радује да су родитељи променили своја размишљања и пре него што дете пође у школу наврате до нас с молбом да повере да ли је њиховом детету потребна логопедска подршка. Речју, родитељи више нису затворени према овом проблему, па и нама логопедима постаје лакше да се бавимо проблемом који деца имају са говором - закључује Елвира Рајшли Токош.
В. Јанков
(Како се у мањим срединама по Војводини помаже деци с проблемима у говору, опширније можете прочитати у нашем штампаном издању од понедељка, 13.октобра.)