Roditelji i logopedi na istom zadatku

mogu prerasti u ozbiljan problem, jer, nepravilan izgovor otežaće učenje i dete često izložiti podsmehu vršnjaka.

Računa se da svako treće dete ima neki problem u govoru, a u zavisnosti od vrste poremećaja na korekciji se radi od mesec dana pa do više godina. U manjim opštinskim centrima, gde nema logopeda pri domovima zdravlja, rešenje se traži u pomoći defektologa koji rade u specijalnim školama ili odeljenjima sa decom sa posebnim potrebama, što nije najsrećnije rešenje, ali u nedostatku boljeg, ipak funkcioniše.

Tim pre što je ograničen prijem novih zaposlenika u javnom sektoru.



U sredinama gde nema logopeda roditelji se snalaze i decu vode kod privatnika ili razvojnih pedagoga. Roditelji dobijaju i zadatke za vežbu kod kuće, pa ne moraju putovati svakodnevno. U Vojvodini problem nedostatka logopeda ima i drugu dimenziju. Naime, neophodno je da deca rade sa logopedom na maternjem jeziku, a to često nije moguće u sredini gde žive. Tako, na primer, roditelji iz Sombora vode decu u Sentu, da bi sa njima radio logoped na mađarskom jeziku.

Malo je jedan čas nedeljno

BEČEJ: Anketa sprovedena 2003. godine pokazala je da je velikom broju dece u bečejskoj opštini potrebna pomoć logopeda, te da je potrebno da se angažuju četiri stručnjaka koji će davati deci logopedsku podršku. Ali, zbog nedostatka novca i nerazumevanja problema, ništa nije urađeno. Deca, čiji su roditelji mogli sebi to da priušte, odlazila su u Novi Sad i radila s logopedom. Punih pet godina se tražio način kako da se organizuje logopedska služba u Bečeju, i tek kada su defektolozi koji rade u okviru specijalne škole „Bratstvo” rekli da oni to znaju i žele da rade, stvari su se pomerile. Kako je u to vreme počela transformacija specijalnih škola u razvojne centre, to je bila šansa da se sve ugradi u razvojni plan škole.



- Iako su potrebe bile daleko veće, 2009. godine smo počeli s dva logopeda, po jednim za srpski i mađarski jezik. Kada je resorno ministarstvo školske 2012/2013. godine prepoznalo da specijalne škole mogu da pruže odgovarajuću logopedsku podršku, iskoristili smo taj momenat i zaposlili četiri logopeda. Opštinska Interresorna komisija donese rešenje i na osnovu toga Resurski centar organizuje postojeći kadar za rad u ŠOSO „Bratstvo“ – kaže koordinatorka u Resurskom centru mr Elvira Rajšli Tokoš.



Tako deca od 7 do 18 godine imaju u ovoj školi logopedsku podršku po jedan čas nedeljno. Bolje bi bilo kada bi deca imala više časova nedeljno, ali s aktuelnim brojem angažovanih logopeda to fizički nije izvodljivo.

- Optimalno bi bilo dva do tri časa nedeljno, zavisno od patologije govora deteta, ali ne treba izgubiti iz vida da mi radimo i sa decom iz Bačkog Gradišta i Bačkog Petrovog Sela, kao i u predškolskoj ustanovi. U sadašnjim uslovima jedan logoped radi sa 20 do 22 dece - dodaje Elvira Rajšli Tokoš. Iskustva su pokazala da su rezultati najbolji ako se dete podvrgne logopedskoj podršci u ranom detinjstvu, od tri do pet godina.



- Tada deca sve shvataju kao igru, a ne obavezu, pa je daleko lakše sa njima raditi i efekti su veći. Kada dete pođe u školu i ima obavezu da čita i piše, stiče osećaj neuspeha, pa sve postaje teže. Upravo iz tog razloga raduje da su roditelji promenili svoja razmišljanja i pre nego što dete pođe u školu navrate do nas s molbom da povere da li je njihovom detetu potrebna logopedska podrška. Rečju, roditelji više nisu zatvoreni prema ovom problemu, pa i nama logopedima postaje lakše da se bavimo problemom koji deca imaju sa govorom - zaključuje Elvira Rajšli Tokoš.



V. Jankov

(Kako se u manjim sredinama po Vojvodini pomaže deci s problemima u govoru, opširnije možete pročitati u našem štampanom izdanju od ponedeljka, 13.oktobra.)