Род бундеве умањен и за 40 одсто

Највише је имао домаћих белих лудаја, а нешто мање хокаидо бундеве и мускатне, зелене и жуте, такозване „тамбурице“. Најмање је посејао украсних лудаја. Јован каже да лудаје сеје и због свиња, којима их храни, јер се, осим ратарством, бави и сточарством.

Временски услови ове године нису били наклоњени лудајама. У односу на прошлу, рекордну годину, род је умањен за 30 до 40 одсто.

– Сваку сорту сејем на одвојеним њивама да не дође до укрштања. Земља мора да буде одлична и посебно је припремам. Прво једне године сејем пшеницу или јечам, па је онда добро ђубрим стајњаком, и тек онда сејем лудају. Моја лудаја је скоро па органска, иако немам сертификате. Гајим је на природан начин, па је, између осталог, дајем свињама, поред друге хране – каже Јован Гавриловић.

Лудаје продаје на велико јер, како каже, нема ни времена ни живаца да се бави малим количинама, а и не поседује хладњачу да их чува преко зиме. Све мора да оде до првог мраза.

– Дао сам је на велико за 20 динара за килограм и скоро све сам продао – додаје Гавриловић, који планира да и догодине за лудају остави хектар до хектар и по добре земље.

А на питање које су лудаје најбоље, Јован одговара – наше. Оне велике, беле, домаће.

– Домаће могу дуже да стоје и добре су за све, за колаче, печење… Хокаидо је сува бундева, одлична за чорбице. Мускатне су укусне и мирисне, али воденасте, па се брзо кваре. Али, за било коју да се одлучите, треба их уврстити у јеловник, јер су здраве – закључује Јован Гавриловић.

Ж. Б.