Rod bundeve umanjen i za 40 odsto

Najviše je imao domaćih belih ludaja, a nešto manje hokaido bundeve i muskatne, zelene i žute, takozvane „tamburice“. Najmanje je posejao ukrasnih ludaja. Jovan kaže da ludaje seje i zbog svinja, kojima ih hrani, jer se, osim ratarstvom, bavi i stočarstvom.

Vremenski uslovi ove godine nisu bili naklonjeni ludajama. U odnosu na prošlu, rekordnu godinu, rod je umanjen za 30 do 40 odsto.

– Svaku sortu sejem na odvojenim njivama da ne dođe do ukrštanja. Zemlja mora da bude odlična i posebno je pripremam. Prvo jedne godine sejem pšenicu ili ječam, pa je onda dobro đubrim stajnjakom, i tek onda sejem ludaju. Moja ludaja je skoro pa organska, iako nemam sertifikate. Gajim je na prirodan način, pa je, između ostalog, dajem svinjama, pored druge hrane – kaže Jovan Gavrilović.

Ludaje prodaje na veliko jer, kako kaže, nema ni vremena ni živaca da se bavi malim količinama, a i ne poseduje hladnjaču da ih čuva preko zime. Sve mora da ode do prvog mraza.

– Dao sam je na veliko za 20 dinara za kilogram i skoro sve sam prodao – dodaje Gavrilović, koji planira da i dogodine za ludaju ostavi hektar do hektar i po dobre zemlje.

A na pitanje koje su ludaje najbolje, Jovan odgovara – naše. One velike, bele, domaće.

– Domaće mogu duže da stoje i dobre su za sve, za kolače, pečenje… Hokaido je suva bundeva, odlična za čorbice. Muskatne su ukusne i mirisne, ali vodenaste, pa se brzo kvare. Ali, za bilo koju da se odlučite, treba ih uvrstiti u jelovnik, jer su zdrave – zaključuje Jovan Gavrilović.

Ž. B.