Реконструкција фасаде сомборског здања: НОВО РУХО СРПСКЕ ЧИТАОНИЦЕ

Наиме, сва неопходна средстава за реновирање обезбедили су Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама АП Војводине и Град Сомбор и то у укупном износу од 35.569.266 динара. Формални наручилац радова је Покрајински завод за заштиту споменика културе из Петроварадина под чијом се заштитом и налази здање Српске читаонице, а извођачи радова су овдашња компанија „Сомборелектро“ те „Гранит-Лијешће“ из Сремске Митровице и „Премијус“ из Београда. Мајстори ових предузећа би, према званичном саопштењу, требали да санирају и адаптирају фасаду зграде, те замене и рестаурирају столарију, а предвиђени су и радови на инсталацији декоративне расвете.

Како би се уверио у напредак радова, здање једне од најзначајнијих установа културе у граду посетио је и сомборски градоначелник Антонио Ратковић који је изјавио да је један од примарних задатака локалне самоуправе обнављање здања од изузетног културно-историјског значаја за Сомбор. Делегацију локалне самоуправе примили су председник УО Српске читаонице Борислав Аврамовић и други чланови управе ове установе која је основана још 1845. године, у чему су их предухитрили једино Срби из Ирига који су прву читаоницу у српском народу основали 14. фебруара 1822. године.

Српска читаоница „Лаза Костић“ је по много чему јединствена, почев од тога што јој је од 1901-1909. године председавао управо „српски славуј“ непревазиђени Лаза Костић, рођењем Ковиљчанин и космополита, а сомборски домазет. Поред тога ово је и једина читаоница у српском народу чији су чланови и поштоваоци сами и саградили читаоничко здање. Наиме, након више деценија сељакања, о Божићу 1881. године, сомборски српски прваци окупљени у кући Симе Бикара договорили су се да подигну стално читаоничко здање, а домаћин је предложио да се купи посед са кућом браће Шлисер, у самом средишту града, на углу Соларског сокака и Главне улице, што је плаћено тадашњих 7.700 форинти.

Истовремено је читаоничка скупштина основала седмочлани „Одбор за зидање Читаонице“, на чијем челу се налазио Јустин Коњовић, који је већ крајем јануара 1882. усвојио предлог да читаоничко здање буде подигнуто још исте године, што се и остварило, пошто је након полагања камена темељца 25. маја 1882. године здање изграђено и освећено већ о празнику Светог Андреја Првозваног који је у 19. веку обележаван 12. децембра по новом календару.

Архитектонски нацрт овог здања начинио је пештански архитекта Леополд Децер, а зграду је, за износ од 24.000 форинти, сазидао Ференц Децер, који је те године руководио и завршним радовима на обнови и проширењу зграде Жупаније, садашње Скупштине града. Импресивно једноспратно здање, палата, је током наредних деценија пролазила кроз бројне мене, да би крај 20. века дочекала у оронулом стању. Захваљујући изнајмљивању приземља и подрума прослављеном кошаркашком асу Жељку Ребрачи, још једном сомборском домазету, који је унапред исплатио све обавезе као закупац, Српска читаоница „Лаза Костић“ је детаљно реконструисана 1997. године, да би седам година касније уследило још једно освежавање фасаде.

М. Миљеновић