Преводница у Клеку важан објекат на каналу Бегеј

Изграђена је давне 1914. године и имала је једну комору за пролаз бродова. Доградњом и реконструкцијом 1969. године додата јој је још једна комора, па је постала двостепена са три двокрилне капије. 

Стара комора изграђена је у неармираном бетону, а фундирана је на дрвеним шиповима, док је дограђени део од армираног бетона. Заједно са уставом преводница је део хидрочвора Клек и пројектована је за пловидбу бродова до 500 тона носивости. 

У ЈВП „Воде Војводине” кажу да су хидрокомплекси Клек и Српски Итебеј скоро идентични хидрочворови на каналу Бегеј, који у оквиру својих структура имају и уставе и преводнице. Једни су од неколико добро очуваних хидротехничких структура из времена владавине Аустроугарске монархије. Оба су изграђена 1914. године, пред Први светски рат, као део изградње канала Бегеј од ушћа Тисе до Темишвара.

„Тим поводом, седам идентичних хидрокомплекса је изграђено од Титела до Темишвара у периоду од 1910. до 1914. Три објекта су подигнута у Румунији и четири у Војводини. Друга два хидрокомплекса у Војводини налазе се у Книћанину и Ечки, али нису тако добро очувани и функционални”, истичу у „Водама Војводине”. 

Добро очувани хидрокомплекси Клек и Српски Итебеј налазе се 31,4 километра један од другог на пловном путу канала Бегеј. Главни задатак обе уставе је био одржавање нивоа воде у каналу са ниским и средњим протицајем на нивоу потребном за пловидбу бродова капацитета до 650 тона. Отвори уставе су ширине 22,5 метара на оба хидрокомплекса. Ниво воде регулише се системом Поире – табластим затварачима у рамовској конструкцији. У оквиру оба објекта постоје идентична административна зграда, складишта и чуварска кућица.

„Постоје и неке разлике између ова два хидрокомплекса. Преводница у Клеку је реконструисана 1969. године из једнокоморне у двокоморну преводницу, са три дупле уставе. Изнад канала и преводнице се такође налази и стари гвоздени мост из 1912. године”, наводе у ЈВП „Воде Војводине”. 

Поред поменутих, у Војводини постоји још значајних објеката хидротехничког наслеђа. То су, између осталог, црпне станице Купусина и Костина пумпа из 1906, затим преводница и устава Шебешфок у западној Бачкој која датира из 1875, црпне станице Песир из 1894, Кумане из 1895, Катахат из 1896, Велики Oyak на обали Тисе у Банату из 1901. и Дубовац на обали Дунава у јужном Банату из 1908. године. 

Ж. Балабан