Prevodnica u Kleku važan objekat na kanalu Begej

Izgrađena je davne 1914. godine i imala je jednu komoru za prolaz brodova. Dogradnjom i rekonstrukcijom 1969. godine dodata joj je još jedna komora, pa je postala dvostepena sa tri dvokrilne kapije. 

Stara komora izgrađena je u nearmiranom betonu, a fundirana je na drvenim šipovima, dok je dograđeni deo od armiranog betona. Zajedno sa ustavom prevodnica je deo hidročvora Klek i projektovana je za plovidbu brodova do 500 tona nosivosti. 

U JVP „Vode Vojvodine” kažu da su hidrokompleksi Klek i Srpski Itebej skoro identični hidročvorovi na kanalu Begej, koji u okviru svojih struktura imaju i ustave i prevodnice. Jedni su od nekoliko dobro očuvanih hidrotehničkih struktura iz vremena vladavine Austrougarske monarhije. Oba su izgrađena 1914. godine, pred Prvi svetski rat, kao deo izgradnje kanala Begej od ušća Tise do Temišvara.

„Tim povodom, sedam identičnih hidrokompleksa je izgrađeno od Titela do Temišvara u periodu od 1910. do 1914. Tri objekta su podignuta u Rumuniji i četiri u Vojvodini. Druga dva hidrokompleksa u Vojvodini nalaze se u Knićaninu i Ečki, ali nisu tako dobro očuvani i funkcionalni”, ističu u „Vodama Vojvodine”. 

Dobro očuvani hidrokompleksi Klek i Srpski Itebej nalaze se 31,4 kilometra jedan od drugog na plovnom putu kanala Begej. Glavni zadatak obe ustave je bio održavanje nivoa vode u kanalu sa niskim i srednjim proticajem na nivou potrebnom za plovidbu brodova kapaciteta do 650 tona. Otvori ustave su širine 22,5 metara na oba hidrokompleksa. Nivo vode reguliše se sistemom Poire – tablastim zatvaračima u ramovskoj konstrukciji. U okviru oba objekta postoje identična administrativna zgrada, skladišta i čuvarska kućica.

„Postoje i neke razlike između ova dva hidrokompleksa. Prevodnica u Kleku je rekonstruisana 1969. godine iz jednokomorne u dvokomornu prevodnicu, sa tri duple ustave. Iznad kanala i prevodnice se takođe nalazi i stari gvozdeni most iz 1912. godine”, navode u JVP „Vode Vojvodine”. 

Pored pomenutih, u Vojvodini postoji još značajnih objekata hidrotehničkog nasleđa. To su, između ostalog, crpne stanice Kupusina i Kostina pumpa iz 1906, zatim prevodnica i ustava Šebešfok u zapadnoj Bačkoj koja datira iz 1875, crpne stanice Pesir iz 1894, Kumane iz 1895, Katahat iz 1896, Veliki Oyak na obali Tise u Banatu iz 1901. i Dubovac na obali Dunava u južnom Banatu iz 1908. godine. 

Ž. Balaban