Прашкови вреднији од имовине

припремљеном плану реорганизације. Даља судбина радника је неизвесна, а да ипак није све црно, најављује стечајни управник Василије Јовановић.

- Очекујем да ће производња у зрењанинском погону бити обновљена и да ће се ускоро производити „дуел“ и „спин“. Брендови су уствари и највећа вредност ове компаније – каже Јовановић.Овим се делимично решава и судбина дела радника - неки ће остати јер постоји потреба за њиховим радом, а други ће на биро.- И тај део радника који заврши на евиденцији Националне службе за запошљавање, биће позиван по потреби. Све зависи од даљег развоја ситуације и од тога у ком обиму ће се поизводња одвијати – наглашава Јовановић.



У Националној служби кажу да још нема пријава радника из „Беохемјие“. Углавном чекају да им се папирологија заврши, али се неки од њих већ распитују за начин пријављивања на биро. Иначе, само неколико дана пре отварања стечаја, запослени су ступили у штрајк. Производњу су испрва потпуно обуставили, а касније су радили тек толико да линије не стоје.- Запретили смо штрајком и онда нам је исплаћено 10.000 динара од фебруарске плате, иако је обећана цела. Већ месецима нам нико ништа не говори - говоре радници.



Радници кажу да им је пре неколико месеци руководство у неформалном разговору саопштило да је за фирму заинтресован Миодраг Костић. Последњих дана, међутим, у медијима се као потенцијални спасилац помиње Инвестициони фонд ККР на чијем је челу Дејвид Петреус, бивши први човек ЦИА-е. Иначе, стручњаци кажу да је „Беохемију”, али и фабрике сличне њој потребно решавати под хитно. А решење постоји јер, како кажу, неупоредиво више људи купује производе те фирме него што је у њој запослено. „Беохемија” која производи детерyенте за прање веша и судова, те друге производе из палете кућне хемије нема проблема са продајом него са презадуженошћу.



Посрнули произвођач прашкастих и течних детерyената, који је са две иностране компаније и својим познатим брендовима дуго био лидер на српском тржишту кућне хемије, дубиозу у коју је запао 2013. године, а која је износила 28,7 милијарди динара, покушао је да превазиђе унапред припремљеним планом реорганизације. Повериоци, међу којима су најбројније банке, прихватили су план, уверени да је он боље решење од стечаја. Јер, целокупна имовина „Беохемије – Инхем” вреди тек нешто више од 1,3 милијарде и јасно је да би у случају банкрота повериоци остали „кратких рукава”.



Менаyменту компаније дат је предах у враћању дугова од десет година. Како је изјављивао власник и директор Жељко Жунић, за успешно спровођење унапред припремљеног плана реорганизације, фирми је, поред репрограма дугова, било потребно око 15 милиона евра свежих пара за обртни капитал.



Ж. Балабан