„Ој, Призрене граде“ и “Теслини стихови“ на манифестацији у Тителу

У холу школе су изложени велики панои настали на основу дела професора богословије који су предавали предмет историја српске цркве.

Представљена је монографија „Српска православна црква - осам векова у слици и речи”, о којој су говорили аутори  др Бојан Стојковски и Срђан Ерцеган. Књига је писана хронолошки, подељена на поглавља која су заправо столећа СПЦ. Српска црква у средњем веку је била у складу са српском државом. Кроз векове постојања црква је била носилац културе, а у њој су знања стицали многи српски великани, чак су и прве српске болнице биле у манастирима Хиландару и Студеници. Аутори кажу да је доказано да се и кроз барокне форме може презентовати византијска уметност. Како рекоше, српски барок је најлепша слика барока јер је оправослављен. Пратећи живот цркве књига је обухватила сав српски културни простор. Аутори су књигу поклонили директорки школе, Јадранки Пешти у знак захвалности што им је омогућено да ово дело представе тителској публици.

Наступио је Миша Близанац и хор просветних радника „Просветитељ”. Они су одржали концерт духовне, али и старе српске музике. Могле су се чути и занимљивости попут приче о односу призренских Срба према своме граду, јер како рече Миша Близанац, они скоро никад не кажу да су са Космета, него кажу да су из Призрена. У то име изведена је и песма „Ој, Призрене граде”, а као занимљивост изведена је и песма коју је написао Никола Тесла, када је предосетивши смрт мајке, путовао дугих 15 дана бродом и возом да би се, затекавши је на умору, опростио са њом. Како је рекао Миша Близанац, неке од песама које су изведене те вечери, још увек су у Србији забрањене, а одушевиле су стручњаке из неких других земаља, који не би имали ништа против да их представе као своје национално благо.

Текст и фото: С. Диклић