„Oj, Prizrene grade“ i “Teslini stihovi“ na manifestaciji u Titelu
TITEL: Program „Čajanka kod Mileve” deveti put je održan u STŠ „Mileva Marić” Titel povodom manifestacije „Noć muzeja”, a u celosti je bio posvećen obeležavanju 800 godina samostalnosti Srpske pravoslavne crkve.
U holu škole su izloženi veliki panoi nastali na osnovu dela profesora bogoslovije koji su predavali predmet istorija srpske crkve.
Predstavljena je monografija „Srpska pravoslavna crkva - osam vekova u slici i reči”, o kojoj su govorili autori dr Bojan Stojkovski i Srđan Ercegan. Knjiga je pisana hronološki, podeljena na poglavlja koja su zapravo stoleća SPC. Srpska crkva u srednjem veku je bila u skladu sa srpskom državom. Kroz vekove postojanja crkva je bila nosilac kulture, a u njoj su znanja sticali mnogi srpski velikani, čak su i prve srpske bolnice bile u manastirima Hilandaru i Studenici. Autori kažu da je dokazano da se i kroz barokne forme može prezentovati vizantijska umetnost. Kako rekoše, srpski barok je najlepša slika baroka jer je opravoslavljen. Prateći život crkve knjiga je obuhvatila sav srpski kulturni prostor. Autori su knjigu poklonili direktorki škole, Jadranki Pešti u znak zahvalnosti što im je omogućeno da ovo delo predstave titelskoj publici.
Nastupio je Miša Blizanac i hor prosvetnih radnika „Prosvetitelj”. Oni su održali koncert duhovne, ali i stare srpske muzike. Mogle su se čuti i zanimljivosti poput priče o odnosu prizrenskih Srba prema svome gradu, jer kako reče Miša Blizanac, oni skoro nikad ne kažu da su sa Kosmeta, nego kažu da su iz Prizrena. U to ime izvedena je i pesma „Oj, Prizrene grade”, a kao zanimljivost izvedena je i pesma koju je napisao Nikola Tesla, kada je predosetivši smrt majke, putovao dugih 15 dana brodom i vozom da bi se, zatekavši je na umoru, oprostio sa njom. Kako je rekao Miša Blizanac, neke od pesama koje su izvedene te večeri, još uvek su u Srbiji zabranjene, a oduševile su stručnjake iz nekih drugih zemalja, koji ne bi imali ništa protiv da ih predstave kao svoje nacionalno blago.
Tekst i foto: S. Diklić