Одмичу радови на спајању Станишића на градски водовод, догодине здравија чесмовача

Тада је обелодањена процена да би цео посао могао да кошта око једне милијарде динара. Сума од које се свакоме заврти у глави, али је ситуација са водоснабдевањем мештана сомборских села, који су у великом броју случајева имали небезбедну пијаћу воду, наметнула да се што пре уђе у овај посао, како би и житељи насељених места добили хемијски и биолошки беспрекорну воду за пиће.

Предуслов за почетак рада на замашном пројекту повезивања села на сомборски водовод започео је управо плановима изградње нове фабрике воде сада већ далеке 2006. године, камен темељац за нови део фабрике положен је новембра 2010. и у финансирању тог пројекта учествовали су Фонд за капитална улагања Војводине и Национални инвестициони план. Мада је рок завршетка, према првим најавама био крај 2011. до тог периода урађен је само део послова, да би тек 2012. године били завршени грађевински радови. 

За набавку и уградњу опреме коришћен је кредит од немачке КфВ банке, па је на изворишту Јарош нова фабрика почела са радом у пуном капацитету тек 2015. године, након чега се озбиљније ушло и у реализацију пројекта спајања сеоских водоводних мрежа на градски водовод, или у случају Бездана у изградњу нове фабрике локалног ЈКП „Водовод Бездан“ на коју је повезан и Бачки Моноштор.

Како би се уверио у то докле су напредовали радови на повезивању остатка сомборских села на градски водовод градоначелник Антонио Ратковић је обишао раднике новосадске фирме „Eneryi лтд“ који за рачун градског ЈКП „Водоканал“ спајају Станишић са 2019. године изграђеним резервоаром и бустер станицом у Светозар Милетићу.

- На градски водовод прикључена је мрежа у Кљајићеву, док се спајање Стапара и Дорослова на фабрику воде, захваљујући напретку радова, очекује до краја ове године. Одмакло се и са првом фазом радова на прикључењу Станишића на градски водовод – појаснио је потезе локалног јавног предузећа и локалне самоуправе градоначелник Ратковић. – Ови радови би се требали обавити до краја следеће, 2024. године, када би мештани Станишића требали да добију здравствено безбедну воду, што је и циљ наших напора. 

Тренутно се у Светозар Милетићу и траси ка Станишићу ради на првој фази пројекта спајања ова два села, која је дугачка 5.400 метара од којих је приведено крају неких километар и по, казао је Ратковић, који је радове обишао у пратњи директорке ЈКП „Водоканал“ Јасмине Бобић и представника извођача радова новосадске „Eneryi лтд“, по подацима из Агенције за привредне регистре мешовите српско-мађарске компаније у чијем власништву са 97 одсто уписаног капитала доминира српска страна.

- Из градског и покрајинског buyeta, односно захваљујући успешном аплицирању на конкурс Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривредуд и шумарство за овај део пројекта обезбеђено је 80 милиона динара, док ће нам за другу фазу и коначно спајање водоводне мреже Светозар Милетића са оном у Станишићу требати додатних 75 милиона. Поред ове, добра вест за мештане Станишића је и она да ћемо након прошлогодишње успешне прве фазе изградње обилазнице око овог насељеног места до нивоа туцаника, колико у марту ове године почети са коначним завршетком тог пројекта – казао је градоначелник Ратковић. 

У оквиру подухвата обезбеђења хемијски и биолошки исправне воде за пиће свим становницима сомборског градског подручја увелико се ради и на техничко-пројектној документацији изградње фабрике воде у једном од најудаљенијих сомборских села од административног центра, Телечкој.

 М. Миљеновић