Обновом девастиране Фрушкогорске трансферзале живнула би природна оаза здравља

Сабране су и очуване на обронцима некадашњег острва, на његовим пропланцима и ливадама, шумским пространствима, виноградима и лековитим бањама, заштићеним биљним и животињским врстама. Данас је то природна оаза здравља и свакојаког смисла постојања и човековог опстанка, све до духовне вредности сабране у 17 фрушкогорских манастира, распоређених на 255 квадратних километара, 78 километара у дужину, 15 у ширину.

Привилегија је одрастање уз Фрушку гору и Дунав у њеном подножју. Награда је путницима намерницима, туристима и случајним пролазницима, који у Фрушкој препознају вредност достојну застајања и препуштању чулима. Сваки корак њеним стазама значи, уместо година животу, додавање живота годинама. Фрушка гора је 1960. године проглашена за национални парк, први у некадашњој нам заједничкој држави. У међувремену, успостављена је и Фрушкогорска трансферзала, најстарија и највећа трансферзала у Србији. У безмало седам деценија постојања обишло ју је око 3.000 поштовалаца природе и њених лепота.  Обновљена је, обележена равностраним бело-црвенмим троугловима  и свечано отворена поткрај прошлог века. Дуга је 165 км, са својих  око 5.500 успона и спустова.

-Жеља нам је да постојећу мрежу дугих планинарских пешачких стаза, тренутно девастирану Фрушкогорску трансверзалу, уредимо и обележимо по угледу на планинарске трансверзале земаља у окружењу, са стандардима ЕУ и Планинарског савеза Србије – каже директор Фрушкогорског маратона др Ненад Сударов. - Истакао бих као фантастичан пример, најдужу трансверзалу западног Балкана ’’Виа Динарица’’ (повезује Динарске алпе и Шар планину). Простире се у дужину на 2.000 км, спајајући Словенију, Хрватску, БиХ, Србију, Албанију и Македонију. Сличних примера има доста, на пример Истарски планинарски пут у републици Хрватској или Словеначка планинарска трансверзала. Убеђен сам да ћемо, уз издвајања државних и покрајинских инстируција, наићи на разумевање у друштвено одговорним компанијама, одлучним да окружење у коме смо се затекли начинимо лепшим и за живот прикладнијим.

Фрушкогорски маратон, чију организацију води и реализацију усмерава Сударов са сарадницима, одлично се уклапа у потребе прецизнијег обележавања трансферзале и њеног позиционирања у широком спектру фрушкогорске понуде свакоме жељном изазова и могућности стапања са Фрушком и њеним садржајима. Покривајући највећи део фрушкогорског пространства, стазе Трансферзале и Маратона омогућиле би, не само планинарима, већ и потенцијалним појединачним изазовима да свако безбедно пронађе пут до одредишта. Досадашња искуства маратона у минулих 35 година традиције, са десетинама хиљада учесника са свих меридијана света, поуздано је сведочанство  који би бенефит имали од маркирања стаза у складу са светским стандардима и искутвима развијених земаља.

-Бенефити оваквог начина уређења и обележавања Фрушкогорске трансверзале се огледају у томе што би се наша Фрушка гора нашла на европској и светској мапи планинарских стаза и путева , што повлачи са собом и подизање туристичке понуде, а резултира великом посетом страних и домаћих заљубљеника у планинарење, јер не могу сви да трче, али могу да ходају у природи. У тренутку када држава улаже напор да се наша земља промовише као ’’земља препуна скривених природних лепота’’, ову идеју посматрам као реалну потребу данашњег модерног брзог начина живота. Тако бисмо имали прилику да промовишемо наше културно-историјско наслеђе, бројне средњовековне српске манастире, скривена језера, бројне винарије и остале лепоте – образложио је Сударов.

Ето и одговора  на питање шта бисмо могли да учинимо у времену садашњем, на пресеку турбулентне прошлости и неизвесне будућности , у коме царују потреси, поплаве, климатске промене, нови сојеви вируса и разноразни продукти људске глупости. Природа има одговор за све, колико јој пружиш, вишеструко ће да узврати. Покренути одговорношћу према Фрушкој и њеној понуди, Сударов и његови истомишљеници решени су да не дозволе да Трансферзала зарасте у коров небриге и паушалних процена о трошковима њеног одржавања. Уз традиционалне стазе Фрушкогорског маратона, употпунила би слику фрушкогорског крвотока, чији би краци стизали до сваког нерва природне оазе постојаног острва живота у мору кога више нема. 

  Л. Бакмаз