Obnovom devastirane Fruškogorske transferzale živnula bi prirodna oaza zdravlja
Svako ko je Fruškom gorom hodio i u ogledalu njenih jezera se ogledao dopirao je do srži njene lepote i prirode postojanosti koja svedoči o moru koga više nema. Na tragu tog nestajanja, dugačkom 600.000 godina, prepoznajemo vrednosti njegovog testamenta, sadržaje i mogućnosti koje život znače.
Sabrane su i očuvane na obroncima nekadašnjeg ostrva, na njegovim proplancima i livadama, šumskim prostranstvima, vinogradima i lekovitim banjama, zaštićenim biljnim i životinjskim vrstama. Danas je to prirodna oaza zdravlja i svakojakog smisla postojanja i čovekovog opstanka, sve do duhovne vrednosti sabrane u 17 fruškogorskih manastira, raspoređenih na 255 kvadratnih kilometara, 78 kilometara u dužinu, 15 u širinu.
Privilegija je odrastanje uz Frušku goru i Dunav u njenom podnožju. Nagrada je putnicima namernicima, turistima i slučajnim prolaznicima, koji u Fruškoj prepoznaju vrednost dostojnu zastajanja i prepuštanju čulima. Svaki korak njenim stazama znači, umesto godina životu, dodavanje života godinama. Fruška gora je 1960. godine proglašena za nacionalni park, prvi u nekadašnjoj nam zajedničkoj državi. U međuvremenu, uspostavljena je i Fruškogorska transferzala, najstarija i najveća transferzala u Srbiji. U bezmalo sedam decenija postojanja obišlo ju je oko 3.000 poštovalaca prirode i njenih lepota. Obnovljena je, obeležena ravnostranim belo-crvenmim trouglovima i svečano otvorena potkraj prošlog veka. Duga je 165 km, sa svojih oko 5.500 uspona i spustova.
-Želja nam je da postojeću mrežu dugih planinarskih pešačkih staza, trenutno devastiranu Fruškogorsku transverzalu, uredimo i obeležimo po ugledu na planinarske transverzale zemalja u okruženju, sa standardima EU i Planinarskog saveza Srbije – kaže direktor Fruškogorskog maratona dr Nenad Sudarov. - Istakao bih kao fantastičan primer, najdužu transverzalu zapadnog Balkana ’’Via Dinarica’’ (povezuje Dinarske alpe i Šar planinu). Prostire se u dužinu na 2.000 km, spajajući Sloveniju, Hrvatsku, BiH, Srbiju, Albaniju i Makedoniju. Sličnih primera ima dosta, na primer Istarski planinarski put u republici Hrvatskoj ili Slovenačka planinarska transverzala. Ubeđen sam da ćemo, uz izdvajanja državnih i pokrajinskih instirucija, naići na razumevanje u društveno odgovornim kompanijama, odlučnim da okruženje u kome smo se zatekli načinimo lepšim i za život prikladnijim.
Fruškogorski maraton, čiju organizaciju vodi i realizaciju usmerava Sudarov sa saradnicima, odlično se uklapa u potrebe preciznijeg obeležavanja transferzale i njenog pozicioniranja u širokom spektru fruškogorske ponude svakome željnom izazova i mogućnosti stapanja sa Fruškom i njenim sadržajima. Pokrivajući najveći deo fruškogorskog prostranstva, staze Transferzale i Maratona omogućile bi, ne samo planinarima, već i potencijalnim pojedinačnim izazovima da svako bezbedno pronađe put do odredišta. Dosadašnja iskustva maratona u minulih 35 godina tradicije, sa desetinama hiljada učesnika sa svih meridijana sveta, pouzdano je svedočanstvo koji bi benefit imali od markiranja staza u skladu sa svetskim standardima i iskutvima razvijenih zemalja.
-Benefiti ovakvog načina uređenja i obeležavanja Fruškogorske transverzale se ogledaju u tome što bi se naša Fruška gora našla na evropskoj i svetskoj mapi planinarskih staza i puteva , što povlači sa sobom i podizanje turističke ponude, a rezultira velikom posetom stranih i domaćih zaljubljenika u planinarenje, jer ne mogu svi da trče, ali mogu da hodaju u prirodi. U trenutku kada država ulaže napor da se naša zemlja promoviše kao ’’zemlja prepuna skrivenih prirodnih lepota’’, ovu ideju posmatram kao realnu potrebu današnjeg modernog brzog načina života. Tako bismo imali priliku da promovišemo naše kulturno-istorijsko nasleđe, brojne srednjovekovne srpske manastire, skrivena jezera, brojne vinarije i ostale lepote – obrazložio je Sudarov.
Eto i odgovora na pitanje šta bismo mogli da učinimo u vremenu sadašnjem, na preseku turbulentne prošlosti i neizvesne budućnosti , u kome caruju potresi, poplave, klimatske promene, novi sojevi virusa i raznorazni produkti ljudske gluposti. Priroda ima odgovor za sve, koliko joj pružiš, višestruko će da uzvrati. Pokrenuti odgovornošću prema Fruškoj i njenoj ponudi, Sudarov i njegovi istomišljenici rešeni su da ne dozvole da Transferzala zaraste u korov nebrige i paušalnih procena o troškovima njenog održavanja. Uz tradicionalne staze Fruškogorskog maratona, upotpunila bi sliku fruškogorskog krvotoka, čiji bi kraci stizali do svakog nerva prirodne oaze postojanog ostrva života u moru koga više nema.
L. Bakmaz