Никола Стајић има ретку привилегију да се дружи са орловима белорепанима

Никола је последње две године ловочувар у Ловачком удружењу „Горњи Тамиш“ из Боке. Ловац је много дуже, а животиње и птице га занимају целог живота. Осим што се о њима брине, Никола их и фотографише, а посебно му је задовољство фотографисање орлова белорепана.

– Орлова белорепана на нашем подручју има много, за разлику од делова Србије где их нема уопште. Томе доприноси велико водено пространство, Тамиш и неколико рибњака. Орлови ту имају довољно хране, па се одлучују да свију гнезда и подигну младе. За мене су то величанствене животиње. Уживам да их посматрам и да их фотографишем, као и да о њима учим и сазнам што више – прича Никола Стајић.

Орлови белорепани су тренутно ангажовани око поправљања гнезда и припрема за полагање јаја.

– Најчешће их видим на хранилишту. Некад буде и по двадесет парова. Овде је за њих прави рај. Има рибе, али и довољно дивљачи. Најкритичнији период за орлове је док су млади, посебно прва година, када су још неспособни да пронађу храну. Тада има и више угинућа. Критична је и друга година а онда, кад стасају, цео свет је њихов. Дивне су птице, дивно их је гледати у лету, у игри… Мени све то причињава огромно задовољство – наводи Никола.

Наш саговорник од детињства воли животиње.

– Био сам мали „дивљак“. Имали смо кућу на крају села, па сам стално био у сеоској „дивљини“. Онда сам постао ловац, а сада ловочувар, и стално сам у природи. На терену има много животиња. Имамо готово све врсте птица, дивље свиње, јелене, срне, јазавце, шакале, лисице, па чак и даброве које, нажалост, још нисам успео да фотографишем. Мој посао је да ловиште обилазим, храним животиње, контролишем да нема болесних, једноставно да о њима бринем. Фотографија је хоби, али се уз посао одлично допуњује – завршава Никола Стајић.

Жељко Балабан