Nikola Stajić ima retku privilegiju da se druži sa orlovima belorepanima

Nikola je poslednje dve godine lovočuvar u Lovačkom udruženju „Gornji Tamiš“ iz Boke. Lovac je mnogo duže, a životinje i ptice ga zanimaju celog života. Osim što se o njima brine, Nikola ih i fotografiše, a posebno mu je zadovoljstvo fotografisanje orlova belorepana.

– Orlova belorepana na našem području ima mnogo, za razliku od delova Srbije gde ih nema uopšte. Tome doprinosi veliko vodeno prostranstvo, Tamiš i nekoliko ribnjaka. Orlovi tu imaju dovoljno hrane, pa se odlučuju da sviju gnezda i podignu mlade. Za mene su to veličanstvene životinje. Uživam da ih posmatram i da ih fotografišem, kao i da o njima učim i saznam što više – priča Nikola Stajić.

Orlovi belorepani su trenutno angažovani oko popravljanja gnezda i priprema za polaganje jaja.

– Najčešće ih vidim na hranilištu. Nekad bude i po dvadeset parova. Ovde je za njih pravi raj. Ima ribe, ali i dovoljno divljači. Najkritičniji period za orlove je dok su mladi, posebno prva godina, kada su još nesposobni da pronađu hranu. Tada ima i više uginuća. Kritična je i druga godina a onda, kad stasaju, ceo svet je njihov. Divne su ptice, divno ih je gledati u letu, u igri… Meni sve to pričinjava ogromno zadovoljstvo – navodi Nikola.

Naš sagovornik od detinjstva voli životinje.

– Bio sam mali „divljak“. Imali smo kuću na kraju sela, pa sam stalno bio u seoskoj „divljini“. Onda sam postao lovac, a sada lovočuvar, i stalno sam u prirodi. Na terenu ima mnogo životinja. Imamo gotovo sve vrste ptica, divlje svinje, jelene, srne, jazavce, šakale, lisice, pa čak i dabrove koje, nažalost, još nisam uspeo da fotografišem. Moj posao je da lovište obilazim, hranim životinje, kontrolišem da nema bolesnih, jednostavno da o njima brinem. Fotografija je hobi, ali se uz posao odlično dopunjuje – završava Nikola Stajić.

Željko Balaban