На Туринској кобасицијади поново оборен светски рекорд
Дувао је хладан ветар 23. фебруарског дана, али то није спречило Туринце да (опет) оборе светски рекорд с најдужом кобасицом на свету: овога пута беше дуга два километра и 35 метара.
Беше на 35. Кобасицијади у Турији пуно мрса, све је било како бог заповеда и по устаљеној традицији, али уз извесне новине...
Међу начичканим штандовима месних производа, они са месом од мангулице су посебно обележени. То је већ годинама прави хит. Е сад, “Дневниковог” репортера, свршеног студента пољопривреде и то оне “марвене”, одавно чуди како та свињска раса за коју су га учили да је одгајивачки одавно превазиђена као превише масна с мало меса, самим тим и нерентабилна, постаде тако здрава, укусна, профитабилна... Али, још неким посетиоцима поједине ствари нису биле јасне.
-Пошто кобасица, ова од мангулице – пита муштерија.
-За тебе, комшо, 600 динара – уследио је одговор.
Прође муштерија даље, без пазара, али му изнад главе и даље лебди повећи знак питања, па гласно упита сабеседника који крај њега шета: - Како је кобасица од мангулице може да кошта мање него од обичне свиње?
Питање је свакако на месту, а ако се томе дода поглед на буткице од наводно исте те мангулице, невероватно меснате за потенцијале поменуте расе и по цени од 400 динара, стручна процена каже да су буткице виделе мангулицу само као далеког претка, и то доста генерација уназад. Или ни мангулице нису што су биле?
Стегнула је зима, али поворка најдуже планетарне кобаје ове године није кренула из дворишта Медурића, као до сада, већ из оближње хладњаче. Зашто, запитали смо се (ако је већ тако хладно) али убрзо и добили кратак, али упечатљив одговор.
- Инспекција!
Зиме нема, али ни меса, у просторијама месне заједнице, где је уприличена продајна изложба цртежа и слика. Улазе људи, што да виде слике што да би се загрејали, а један средовечни господин гласно примети: - Али сви кукају како је хладно.... Ма није то ништа какве су зиме некада биле. Када су моју баку сахрањивали, а то је било у зиму 1963. године, било је минус 31! на једвите јаде су раку ископали. Ово сад није ништа!
Тешко је старом прекаљеном асу да разуме млађарију која се већи део свог века грејала уз радијаторе, а због озонских рупа и глобалног отопљавања многе зиме без честитих јакни испратила.
Много шта се последњих деценија променило, али Туринци не дају да се њихова традиција превише извитопери: тачно у подне крај централне биле огромни трактор довози нови светску рекордерку, која брзо плане, а продаје се на метар (за 500 динара) Тако је било и овога пута: два километра и 35 метара дуга лепотица, мало ли је?
Душан Кнежић
