Мраморак – село у које се из даљине долази по изворску воду

- Урађена су истраживања по питању квалитета воде, те ће бити урађен пројекат који ће заштити сам извор. Вода је доброг квалитета, много боља него воде из чесме, која је чак жута - каже Јовица Доловачки, пензионер, одборник, ловац и пољоприведник из Мраморка. - Извор ће бити уређен и на њему постављене и клупе, те је замисао да то буде и место за окупљање мештана.

Људи свакодневно долазе на извор, пуне велике флаше и канистере, носе кући и само ту воду пију, потврђује нам и Војко Чукановић којег смо затекли крај извора.

- Наточим више од 50 литара, па носим у викендицу. Воду са чесме не пијем уопште. Однесем балон воде у викендицу “у песак”, три месеца не видим никакве промене, док нам је код куће веш машина пуна каменца, али и судови, јер вода из водовода не ваља ништа- каже Чукановић. - Изворска вода ми одговара за стомак и никада нисам имао проблеме

На извору смо затекли и Петра Милутина који каже да долазе и Београђани, Пенчевци, мештани Долова у великом броју. Две наставнице у пензији Ратка Пајчић и Радица Марков, редовно долазе на извор. Радиле су тридесет година заједно у школи „Сава Максимовић”, а сада уживају у овим сусретима на извору воде.

Село на рубу Делиблатске пешчаре има 5.000 хектара обрадиве земље, па је пољопривреда увек била доминантна делатност. Највећи проблем села била је незапосленост, тврди Јовица Доловачки, али је у последњих годину дана доста учињено по том питању заслугом и председнице Општине Ковин Сање Петровић. Доста радника нашло је посао у фабрикама, јавно-комуналном предузећу, болници. Много овдашњих људи упослено је на изградњи великог гасовода, где имају висока примања, око 100.000 динара месечно.

Више од 80 одсто становништва бави се пољопривредом и највише се гаје ратарске културе –кукуруз, сунцокрет, соја, пшеница, јечам. Има домаћинстава за пример. Тако Бранислав Стојковић који има 21 годину, има више од 50 крава, које држи у песку, у шуми, а не код куће. Сад прави нов објекат где ће бити складиштена и храна, али и смештена стока. Бушио је бунар, те има и воду за напајање стоке, па кад су велике врућине стока није жедна. Има мештана који држе овце, а три-четири газде имају више стотина хектара земље, сазнајемо од Доловачког.

Сви који су хтели да раде, нашли су посао. У фабрици печурака у Ковину, пилани у Панчеву, а много их је нашло посао у индустријској зони у немачкој фабрици, али и у италијанским фирмама – каже Јовица, који и сам обрађује 18 ланаца земље, држи, како набраја, 100 товних пилића, 18 свиња, 60 кокошака, 10 патки, три товне ћурке и једног пулина који све то тера по дворишту. Доловачки има и откупну станицу пужева.

Он истиче да ко жели да заради може, а да се бави и превозом са усева, на којима је недавно зарадио по 2.000 динара по ланцу, а превезао је 50 ланаца.

Међу удружењима грађана најбројније је пензионерско, са 550 чланова, што је скоро четвртина села. Истичу се и ловци, са 67 чланова, али их је у ранијим деценијама било и трипут више. Ватрогасно друштво већ је три пута с успехом учествовало на  светским првенствима. Актив жена ради при Културно-уметничком друштву и некада је био много масовнији.

М. Стакић

Фото: В. Фифа

Пројекат „Непристрасно и правовремено кроз Ковин” реализује ДВП Дигитал, а суфинансира Општина Ковин. Ставови у подржаном медијском пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.