Mramorak – selo u koje se iz daljine dolazi po izvorsku vodu
MRAMORAK: Selo kovinske opštine Mramorak čuveno je po izvoru na koji dolaze ljudi iz Pančeva, ali i drugih okolnih naselja kako bi sipali vodu, za koju meštani tvrde da je izuzetno zdrava i da se zbog nje nikad ne razbole. Opština je izdvojila dva miliona dinara za uređenje ovog izvora poznatog u široj okolini.
- Urađena su istraživanja po pitanju kvaliteta vode, te će biti urađen projekat koji će zaštiti sam izvor. Voda je dobrog kvaliteta, mnogo bolja nego vode iz česme, koja je čak žuta - kaže Jovica Dolovački, penzioner, odbornik, lovac i poljoprivednik iz Mramorka. - Izvor će biti uređen i na njemu postavljene i klupe, te je zamisao da to bude i mesto za okupljanje meštana.
Ljudi svakodnevno dolaze na izvor, pune velike flaše i kanistere, nose kući i samo tu vodu piju, potvrđuje nam i Vojko Čukanović kojeg smo zatekli kraj izvora.
- Natočim više od 50 litara, pa nosim u vikendicu. Vodu sa česme ne pijem uopšte. Odnesem balon vode u vikendicu “u pesak”, tri meseca ne vidim nikakve promene, dok nam je kod kuće veš mašina puna kamenca, ali i sudovi, jer voda iz vodovoda ne valja ništa- kaže Čukanović. - Izvorska voda mi odgovara za stomak i nikada nisam imao probleme
Na izvoru smo zatekli i Petra Milutina koji kaže da dolaze i Beograđani, Penčevci, meštani Dolova u velikom broju. Dve nastavnice u penziji Ratka Pajčić i Radica Markov, redovno dolaze na izvor. Radile su trideset godina zajedno u školi „Sava Maksimović”, a sada uživaju u ovim susretima na izvoru vode.
Selo na rubu Deliblatske peščare ima 5.000 hektara obradive zemlje, pa je poljoprivreda uvek bila dominantna delatnost. Najveći problem sela bila je nezaposlenost, tvrdi Jovica Dolovački, ali je u poslednjih godinu dana dosta učinjeno po tom pitanju zaslugom i predsednice Opštine Kovin Sanje Petrović. Dosta radnika našlo je posao u fabrikama, javno-komunalnom preduzeću, bolnici. Mnogo ovdašnjih ljudi uposleno je na izgradnji velikog gasovoda, gde imaju visoka primanja, oko 100.000 dinara mesečno.
Više od 80 odsto stanovništva bavi se poljoprivredom i najviše se gaje ratarske kulture –kukuruz, suncokret, soja, pšenica, ječam. Ima domaćinstava za primer. Tako Branislav Stojković koji ima 21 godinu, ima više od 50 krava, koje drži u pesku, u šumi, a ne kod kuće. Sad pravi nov objekat gde će biti skladištena i hrana, ali i smeštena stoka. Bušio je bunar, te ima i vodu za napajanje stoke, pa kad su velike vrućine stoka nije žedna. Ima meštana koji drže ovce, a tri-četiri gazde imaju više stotina hektara zemlje, saznajemo od Dolovačkog.
Svi koji su hteli da rade, našli su posao. U fabrici pečuraka u Kovinu, pilani u Pančevu, a mnogo ih je našlo posao u industrijskoj zoni u nemačkoj fabrici, ali i u italijanskim firmama – kaže Jovica, koji i sam obrađuje 18 lanaca zemlje, drži, kako nabraja, 100 tovnih pilića, 18 svinja, 60 kokošaka, 10 patki, tri tovne ćurke i jednog pulina koji sve to tera po dvorištu. Dolovački ima i otkupnu stanicu puževa.
On ističe da ko želi da zaradi može, a da se bavi i prevozom sa useva, na kojima je nedavno zaradio po 2.000 dinara po lancu, a prevezao je 50 lanaca.
Među udruženjima građana najbrojnije je penzionersko, sa 550 članova, što je skoro četvrtina sela. Ističu se i lovci, sa 67 članova, ali ih je u ranijim decenijama bilo i triput više. Vatrogasno društvo već je tri puta s uspehom učestvovalo na svetskim prvenstvima. Aktiv žena radi pri Kulturno-umetničkom društvu i nekada je bio mnogo masovniji.
M. Stakić
Foto: V. Fifa
Projekat „Nepristrasno i pravovremeno kroz Kovin” realizuje DVP Digital, a sufinansira Opština Kovin. Stavovi u podržanom medijskom projektu ne izražavaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
