Коларова хумка у Ботошу пала у заборав
ЗРЕЊАНИН: Када су недавно представљени налази археолошких истраживања, извођених у атару сремског села Кленак, где су пронађени гробови из неолитског доба, поново је пажња јавности, бар за тренутак, скренута на археолошко налазиште Живанићева доља или Коларова хумка у Ботошу, селу на подручју града Зрењанина.
Како је на представљању речено, након Ботоша и Гомолаве код Хртковаца, Кленак је тек трећи локалитет у Србији који је довео до открића гробова из неолитског периода. Тако је налазиште код села Кленак подсетило Зрењанинце шта имају у својој близини, а о чему мало или ништа не знају.
На сајту Завода за заштиту споменика културе Зрењанин археолошко налазиште Коларова хумка у атару Ботоша спомиње се у једној реченици. Уз податак где се налази, наводи се само да су заштитна ископавања на овом локалитету спроведена давне 1931. године.
Откриће неолитског гробља детаљно је описао др Миодраг Грбић, који је својевремено радио као музеолог у САНУ. Тамо га је упознао знаменити Ботошанин, професор Милорад Велисављев. Текст др Грбића налази се на интернет страници Месне заједнице Ботош.
У њему се наводи да су гробове из неолита открили сељаци, који су на потезу Живанићева доља копали земљу за циглу и черпић. Одмах се посумњало да је реч о гробовима из неолита али је, како пише Грбић, постојала скепса и подозрење, јер дотад прави неолитски гробови, из чистог неолита, а не само из прелаза у бакарно доба, нису били уопште познати на подручју Југославије. Велике неолитске станице као Винча, Бутмир, Плочник, Градац и Јабланица биле су насеља и нигде у њима ни око њих нису се налазили гробови.
Обрт у просуђивању неолитских гробова код Ботоша изазвало је писмо Феликса Милекера, творца и кустоса Градског музеја у Вршцу. Он је посетио Живанићеву дољу и са сеоским учитељем Лазаром Николићем открио неолитски гроб са покојником у згрченом ставу. Писмо Милекера о његовој успешној мисији у Ботошу било је довољно управи музеја да посвети тамошњим радовима пуну пажњу и да обезбеди средства која су, иако су била мала, довела до очекиваних резултата. Тако је дошло до жељеног рада у Ботошу, односно до открића првог неолитског гробља у Југославији и до обарања тезе о излагању мртвих у природи за време неолита код нас, пише др Грбић.
Археолошки радови почели су у лето 1931. године и трајали су од 6. до 25. јула. Прва недеља рада није открила ниједан гроб. Изгледало је као да их уопште нема у овом делу Живанићеве доље. Тако је било све док се није почело са копањем у северном делу налазишта. Онда су, пише др Грбић, дан за даном долазила изненађења.
Дневно је откривен по неки гроб. Мртви су лежали у згрченом ставу, положени на десну или леву страну и без одређеног правца. Скелети су били у потпуно распалом стању, само су се изузетно сачувале по неке кости боље. Откривено је десет неолитских гробова, од којих три имају типичне неолитске предмете за дарове. Остали су били празни. Узајамни однос дубине ових гробова није много варирао. Они су додуше били груписани, али без реда и одређеног удаљења.
“И поред тога, сме се тврдити да је ово неолитско гробље. Антрополошко премеравање костију није обављено јер на месту није био ни један стручни антрополог. Због фрагментарног стања костију, оне су на месту сахрањене у заједничкој гробници и нису донете у музеј”, пише др Грбић.
То што је пронађено 1931. године, пронађено је. Даља истраживања нису рађена. Тако је и Живанићева доља или Коларова хумка, једно од најважнијих археолошких налазишта, пало у заборав. Да имамо овако нешто драгоцено, подсетило нас је истраживање у Срему. Само за тренутак.
Жељко Балабан
