Нема политичара у Срба који се у свом „програму“ не куне у насушну потребу децентрализације, сведочећи о погубном утицају посвемашње „београдизације“, или када је Војводина у питању „новосадизације“, на економски, демографски, културни и ини напредак Србије, али смењујући се у скупштинским клупама са леве на десну страну, односно бивајући власна или опозициона, ни једна политичка странка није пропустила прилику да додатно учврсти статус кво по коме на загарантован просперитет „провинција“ може да рачуна само „милошћу престонице“. Била она републичка или покрајинска.